Koronavirus ne oštećuje samo pluća, već i bubrege, jetru, srce, mozak i nervni sistem, čak i kožu, pa i gastrointestinalni trakt tj. stomak, saopštili su u petak doktori nakon recenzije izveštaja o pacijentima širom sveta koji su preležali kovid-19.
Tim iz Medicinskog centra Irving sa Kolumbija univerziteta u Njuorku – jednoj od bolnica koju su preplavili pacijenti bolesni od koronavirusa tokom proleća – prolazeći kroz lično iskustvo sa obolelima, prikupljao je izveštaje tih i pacijenata o kojima su brinuli medicinski timovi širom sveta, piše CNN.
Sveobuhvatna slika koju su sačinili prikupljanjem ovih podataka pokazala je da koronavirus napada skoro svaki glavni sistem u telu, direktno oštećujući organe i uzrokujući zgrušavanje krvi, krvarenje bubrega i nagomilavanje proteina, kao i osip po koži. Izaziva glavobolju, vrtoglavice, bolove u mišićima, bol u stomaku i druge simptome, zajedno sa klasičnim respiratornim simptomima poput kašlja i groznice.
„Lekari moraju da razmišljaju o kovidu-19 kao o multisistemskoj bolesti“, rekao je dr Akiriti Gupta, kardiolog sa Kolumbije, koji je radio recenziju studije. „Ima mnogo vesti o pojavi zgrušavanja, ali takođe je važno shvatiti da značajan deo ovih pacijenata pati od oštećenja bubrega, srca i mozga, a lekari moraju da leče ta stanja zajedno sa respiratornim oboljenjima.“
Čini se da je veliki deo štete koju izaziva virus posledica toga što on napada receptore ACE2, preko kojih ulazi u ćelije. Ćelije koje oblažu krvne sudove, one u bubrezima, u kanalima jetre, pankreasa, u crevnom traktu i sluznici disajnih puteva – sve imaju ACE2 receptore, koje virus koristi da inficira ćeliju, naveo je tim sa Kolumbije u recenziji, objavljenoj u časopisu Nature Medicine.
„Ovi nalazi sugerišu da je oštećenje više organa delimično moguće zbog toga što virus direktno oštećuje tkiva“, navodi se u tekstu.
Koronavirusna infekcije takođe aktivira imunski sistem. Deo tog odgovora izaziva stvaranje upalnih proteina zvanih citokini. Ova upala može da ošteti ćelije i organe, a takozvana citoksinska oluja jedan je od uzroka teških simptoma.
„Ovaj virus je neobičan i teško je ne ustuknuti i ne biti impresioniran time koliko ima manifestacija u telu“, rekao je dr Mahest Madavan, kardiolog koji je radio na recenziji.
Čini se da efekti zgrušavanja krvi nastaju zbog nekoliko različitih mehanizama: direktnog oštećenja ćelija krvnih sudova i ometanja različitih mehanizama i procesa zgrušavanja u samoj krvi. Istraživači kažu da nizak nivo kiseonika u krvi izazvan upalom pluća može da poveća verovatnoću zgrušavanja. Ovi ugrušci mogu da izazovu moždani udar ili srčani udar ili mogu da se zaglave u plućima ili nogama. Oni začepljuju bubrege i ometaju proces dijalize koja je potrebna za najbolesnije pacijente.
Oštećenje pankreasa može da pogorša dijabetes, a pokazalo se da su pacijenti s dijabetesom izloženi najvećem riziku od teških bolesti i smrti od koronavirusa.
Virus može direktno da ošteti mozak, ali neke neurološke posledice dolaze od lečenja. „Pacijenti sa kovidom-19 mogu da budu intubirani dve do tri nedelje, a četvrtini pacijenata respirator je potreban na 30 ili više dana“, kaže Gupta.
„To su vrlo duge intubacije i pacijentima je potrebno mnogo sedativa. Delirijum u intenzivnoj nezi bilo je vrlo dobro poznato stanje i pre kovida-19, a halucinacije mogu da budu manja nuspojava virusa a više efekat dugotrajne sedacije.“
Virus utiče na imunski sistem, iscrpljujući T ćelije koje telo obično koristi za borbu protiv virusnih infekcija. „Limfopenija, pokazatelj oslabljenog ćelijskog imuniteta, jeste kardinalno laboratorijsko otkriće prijavljeno kod 67 do 90 odsto pacijenata sa kovidom-19“, napisali su istraživači.
Doktori moraju da leče sve ove efekte kada se pacijenti sa koronavirusom pojave u bolnici, naveo je tim sa Kolumbije.
Ima i nekih dobrih vesti.
„Gastrointestinalni simptomi mogu da budu povezani s dužim trajanjem bolesti ali nisu povezani s povećanom smrtnošću“, napisali su istraživači. Mnoge od pojava na koži kao što su osip ili ljubičasti tragovi, natečeni „kovid prsti“, takođe nestaju sami od sebe.