Kako Međunarodne izložbe transformišu grad

Za više od 170 godina Svetskih izložbi, nijedno mesto nije prošlo veću transformaciju tokom njihovog održavanja od Grada svetlosti. Prva francuska Svetska izložba 1855. godine bila je inspiracija za barona Hausmana da kopa ispod 20.000 zgrada, pretvarajući srednjovekovni Pariz u moderan grad. Svaka od narednih šest izložbi čiji je domaćin bio, dodala je gradu još ponešto – Muzej Orsej, Malu i Veliku palatu, Aleksandrov most, da pomenemo samo neke – koji su postali neodvojivi simboli Pariza kao Luvr i baget. Čak je i jednostavna – i sveprisutna – bistro stolica predstavljena na tamošnjoj izložbi 1867. godine. Naravno, Ajfelov toranj je najpoznatija zaostavština izložbi, ali ono što možda ne znate jeste da je njegova vrednost procenjena na oko 564 milijarde evra – što ga čini najvrednijim spomenikom na svetu. Vredi više od Koloseuma u Rimu, više od Londonske kule.

Nije svaka izložba iza sebe ostavila Ajfelov toranj, ali kada se svetske izložbe organizuju kako treba – to jest, kada se ovi događaji koriste kao zamajac za ulaganje u dugoročnu infrastrukturu za dobrobit svih – to, po rečima jednog starog američkog novinara, ostavlja grad koji se ne ceni „po dužini i širini, već po otvorenosti njegove vizije i visini njegovih snova“.

Prva Svetska izložba – Velika izložba u Londonu 1851. godine – ostavila je za sobom Kristalnu palatu koja stoji skoro 90 godina. Pre nego što je izgorela 1936. godine, bila je voljeni i sjajni dragulj u kruni grada. Svetska izložba 1873. izazvala je veliku pažnju u novim hotelima i železničkim stanicama u Beču, uspostavljajući moderan turizam u gradu, korist koja se tamo oseća i danas. Izložba je zadovoljila njegovu dugoročnu potrebu za trgovinom i jednako dugoročnu žeđ za vodom: otvoren kada i izložba, Prvi bečki planinski vodovod uvodi pijaću vodu direktno u Beč sa Alpa udaljenih 95 kilometara. Čikaška Svetska kolumbijska izložba 1893. godine ostavila je iza sebe dve najznačajnije institucije u gradu, Muzej nauke i industrije i Institut umetnosti. Izložba je takođe podstakla izgradnju moderne mreže puteva i podzemnih železnica zahvaljujući kojima je grad postao poznat i konačno se oporavio od požara koji ga je razorio generaciju ranije.

Čarobna fontana Monžuik je za Međunarodnu izložbu u Barseloni 1929. godine bila toliko veliki projekat da je bilo potrebno više od 3.000 radnika da se završi, ali ona i dalje zabavlja hiljade ljudi i nalazi se na 11. mestu na listi 1.425 stvari koje treba uraditi u Barseloni na sajtu TripAdvisor, skoro vek nakon otvaranja. Dubai je poznat po svom veštačkom triju ostrva Palma, ali je jedan EXPO to učinio 90 godina ranije sa ostrvom Treasure – grad San Francisko izgradio ga je za potrebe „Golden Gate” međunarodne izložbe 1939/40, a nastalo je bacanjem 287.000 tona stena na greben površine 297 hektara, izgradnjom 4,8 kilometara dugog morskog zida oko prostora, a zatim punjenjem lagune sa 19 miliona kubnih metara blata i peska.

Izložba „Century 21“ 1962. godine ostavila je Sijetlu pravu konkurenciju Ajfelovom tornju u obliku Svemirske igle koja je postala vizuelna inspiracija za stambene zgrade u crtanom filmu „The Jetsons“. Ne samo to, Svetska izložba je bila pokretač za izgradnju kongresnog centra, čiji je godišnji prihod veći od 35 miliona evra.

Za EXPO 1970 Osaka, Japanci su potrošili ekvivalent današnjih 14,4 milijarde evra nadograđujući gradski sistem podzemne železnice, pruge, auto-puteve i aerodrom, znajući da će to uspostaviti grad kao ekonomskog konkurenta na svetskom nivou. Uspeh je očigledan – grad će biti domaćin još jedne Svetske izložbe 2025. godine.

Izgrađen za EXPO 1998, Lisabonski okeanarijum spada među najveće i najpopularnije atrakcije u Evropi, uključujući Građanski akvarijum u Milanu izgrađen za EXPO 1906. Svetska izložba u Lisabonu 1998. godine možda je proslavila 500. godišnjicu otkrića morskog puta do Indije Vaska da Game, ali je takođe pozdravila i budućnost podstičući program Polis, koji se fokusirao na unapređivanje kvaliteta života u 39 portugalskih gradova.

Od tih dana, mapa međunarodnih izložbi se dramatično promenila – Šangaj, Astana, Dubai, Osaka, Beograd i Rijad. Geografska širina i dužina su se možda promenile, ali način na koji EXPO može da transformiše grad uopšte se nije promenio. Tretirajući EXPO 2010 kao dugoročnu investiciju, Šangaj je uložio oko 40 milijardi evra (neki kažu i do 80 milijardi evra) u infrastrukturu, uključujući javni prevoz, aerodrome i puteve, što bi moglo imati koristi za zemlju sa desetostrukim povratom samo od korporativnih investicija. Kineski paviljon sada je Kineski muzej umetnosti, najveći muzej umetnosti u Aziji. Nalik letećem tanjiru iz naučnofantastičnog filma 1950-ih, Kulturni centar Svetske izložbe u Šangaju postao je Mercedes-Benz Arena, sposobna da primi 18.000 ljudi. Ova prostor ugostio je brojne vanserijske umetnike poput Ališe Kiz i Tejlor Svift.

Iako su neki mislili da Kazahstanski paviljon na EXPO 2017 liči na Zvezdu smrti iz „Ratova zvezda“, centralna izložbena konstrukcija bila je zapravo sila dobra. Sada poznata kao Kazahstanski paviljon i Muzej nauke (ili Nur Alem: Muzej budućnosti), zgrada od osam spratova služi kao muzej energije budućnosti. Rezultati najnovije Svetske izložbe u Dubaiju (i prve na Bliskom istoku) sugerišu da će potrošenih 6,3 milijarde evra doneti povrat od 30 milijardi evra do 2031. godine, prema nezavisnom izveštaju koji je objavio EY. Brojke ne pružaju potpunu sliku, jer: paviljon UAE – konstrukcija nalik sokolu sa 28 pokretnih „krila“ koja proizvode električnu energiju – ponovo će se koristiti kao kulturni centar, i Al Wasl Plaza (najveća površina za projekcije u 360 stepeni na planeti) nastaviće da se koristi za koncerte i nastupe, dok će druge zgrade biti pretvorene u poslovne prostore.

Zaostavštine izložbi se mogu podeliti na vertikalne konstrukcije, kao što su Ajfelov toranj, Svemirska igla i Ferisov točak, i horizontalne, kao što su parkovi. Prvi su javni, ali se uživanje u njima obično naplaćuje. Drugi su takođe javni, ali uglavnom besplatni. Drugim rečima, oni su najdemokratskiji element izložbi.

Proizvod Svetskih izložbi 1939/40. i 1964/65. u Njujorku, Flushing Meadows park sadrži Unisphere, njujoršku Dvoranu nauke, Terrace on the Park i javnu marinu. (Park je takođe mesto gde su zakopane dve vremenske kapsule, po jedna sa svake izložbe, a obe dizajnirane da traju 5.000 godina). Dom Kule sunca, komemorativni park EXPO 1970 u Osaki, sastoji se od Japanskog muzeja narodnih zanata, Nacionalnog muzeja etnologije i skoro 5.000 stabala trešnje koja se pretvaraju u masivno platno svake godine kada u proleće procvetaju. Jedan od najuspešnijih parkova je South Bank Parklands sa Svetske izložbe ’88. u Brizbejnu u Australiji. Miks prašuma i restorana, festivala i fontana, privlači 14 miliona posetilaca godišnje. Više od pukog utočišta za one umorne od čeličnih i staklenih nebodera, ovi parkovi čiste toksine iz vazduha, povećavaju vrednosti imovine i poboljšavaju opšte fizičko zdravlje.

Ako se EXPO 2027 realizuje kako treba, Beograd bi događaj mogao doživeti više kao čaroliju nego nepotrebni trošak, kojeg bi se neki mogli plašiti. Možda će Međunarodna izložba učiniti reči Duška Radovića istinitijim nego kada ih je prvi put napisao pre mnogo godina: „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.“

O autoru: Čarls Papas

Bavi se temom izložbi kao glavni pisac časopisa Exhibitor od 2002. godine. Za to vreme postao je jedan od istaknutih stručnih sagovornika na temu Svetskih izložbi, uključujući konsultacije sa Expo 2020 Dubai i ponudu Mineapolisa za Expo 2027. Njegove knjige, „Flying Cars, Zombie Dogs, and Robot Overlords“ i „Expo 2020 Dubai: The Definitive Edition“, istražuju kako su svetske izložbe oblikovale istoriju i transformisale svakodnevni život. Takođe je kopredsedavajući Instituta za proučavanje međunarodnih izložbi.