Postoji oko stotinu projekata za razvoj vakcine protiv COVID-19 od kojih je desetak u fazi kliničkih proba, pokazuju podaci Londonske škole za higijenu i torpsku medicinu.

Ta ugledna britanska škola je zabeležila 120 projekata za razvoj vakcine protiv bolesti izazvane koronavirusom SARS-CoV-2, od kojih je 110 u pred-kliničkoj fazi.

Osam projekata stiglo je do stadijuma kliničkih proba „faze jedan“, na ljudima. Među njima jedan kineski projekt, koji vodi firma CanSino kotirana na berzi u Hongkongu, u još je naprednijoj fazi, a kliničkim probama „faze jedan“ i „faze dva“.

Glavni cilj proba „faze jedan“ je da se testira bezbednost i u manjoj meri efikasnost medicinskog proizvoda.

Proba „faze dva“ i zatim „faze tri“ koja se sprovodi u većim razmerama, ima pre svega cilj da proceni efikasnost, pre mogućeg dobijanja dozvole od zdravstvenih vlasti za izlazak na tržište.

Još tri kineska projekta su u „fazi jedan“, od kojih jedan vodi farmaceutski gigant Sinovac, kotiran na berzi Nasdak, kao i dva koje vodi Medicinski institut u Šenzenu, navodi Londonska škola za higijenu i tropsku medicinu.

Svetska zdravstvena organizacija u svom spisku projekata za vakcinu pominje tri kineska projekta u fazi kliničkih proba zaključno sa 23. aprilom.  To se odnosi na probe firmi CanSino i Sinovac kao i jedan projekt koji vode Institut za biološke projekte u Pekingu i Institut za virologiju u Vuhanu.

Drugde u svetu postoji jedan britanski projekat koji vodi Univerzitet Oksford i jedan nemački koji vodi laboratorija BioNTech, i oba su u „fazi jedan“.

U SAD se sprovode dva projekta za razvoj vakcina koji su u „fazi jedan“, od kojih jedan vodi biotehnološka firma Moderna u partnerstvu sa američkim nacionalnim institutima za zdravlje (NIH), a drugi vodi biotehnološka firma „Inovio farmasjutikals“ (Inovio Pharmaceuticals).

Razvoj efikasne i bezbedne vakcine ključna je stvar u borbi protiv pandemije COVID-19 od koje je u svetu preminulo više od 200.000 ljudi.

U nedostatku leka za teške oblike te bolesti samo masovno primenjene vakcine mogu da omoguće da se ljudi osiguraju od dobijanja bolesti i da se prekine prenos virusa.

Veliki problem su relativna sporost u razvoju vakcina, njihova proizvodnja u velikim količinama i pokretanje masovnih kampanja vakcinacija.

Svetska zdravstvena organizacija i velike farmaceutske laboratorije kao minimalni rok za sve to često pominju 12 do 18 meseci.

Ipak, neki stručnjaci procenjuju da je moguće da se dodje do vakcine do kraja ove, 2020. godine što kažu Sara Gilbert, britanska profesorka Univerziteta Oksford koja je uključena u probe sa svojom biotehnološkom firmom Vaksitek (Vaccitech), i Frederik Tangi, specijalista za vakcine francuskog Instituta Paster, koji radi na tri projekta vakcine.

(Beta)

https://www.nstore.rs/product/prvomajski-broj-nedeljnika-elektronsko-pdf-izdanje-od-29-aprila/

KORONAVIRUS:

„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.