Ovog vikenda bio sam na „Krokodilu“, na Rumeninom panelu (Rumena Bužarovska, prim. aut.), u kojem se 100. put pokazalo da je Beograd svet, i da je ona svetska klasa. Doduše, u tim malim oazama. Sve sa Feđom Štukanom, koji se obratio iz ekstradicionog pritvora, pa smo saznali da nije uhapšen, kako su javili mediji, ali nismo i zašto je zadržan, pošto niko ne zna ni zašto je zadržan. Niti mu je iko ikad objasnio zbog čega mu je zabranjen ulaz u zemlju. Što je makar pristojno. Nije valjda zbog knjige? Bilo koje knjige? Ili još manje zbog mitinga? Bilo kog mitinga.
Mi za sebe volimo da mislimo, van politike, da smo slobodna zemlja u kojoj svako može da priča ono šta misli.
Što bi i trebalo da bude odlika našeg mentaliteta, pevalo se ovde i za vreme diktature, i ustajalo protiv diktature, pa je sve ovo – baš poražavajuće.
Može Toni Bler, a ne može Feđa Štukan? Ili bi, ako se uvede neko pravilo, na primer da ne može niko ko ne priznaje teritorijalni integritet (ceo), bila potpuna blokada Evrope, a proterani svi najvažniji ambasadori.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 650Nedeljnik 650
Tagovi
