Trka za najkorisnijeg igrača NBA sezone 2022/23 fokusirana je već nedeljama na igre Džoela Embida, Nikole Jokića i Đanisa Antetokunmpa. Realno, trka je jako tesna i ulazi u svoj foto-finiš. Svaki je dostojan MVP priznanja. I za svakog postoji kontraargument. Ipak, nagradu će dobiti samo jedan. Neko koga odabere mala grupa ljudi koji moraju da odluče i opravdaju svoj izbor pred sobom i navijačima, piše Psychology Today.
Vrednost i izbor
Neuredna subjektivna procena vrednosti svojstvena je glasanju za MVP nagradu i to od ovog izbora pravi redovnu temu, svake sezone.
Svaka osoba glasačkim listićem će morati da prikupi relevantne informacije dok ne donese odluku. Šta neuronauka o vrednostima i odlučivanju kaže o takvim preferencijama?
S ozbirom na to da ljudske vrednosti nastaju iz interakcije između tri velika neuronska sistema: senzorno-motorni, emocionalno-nagradni i sistemi znanja i značenja. Okvir je formulisan za estetske vrednosti, ali se primenjuje i na vrednosti uopšte.
Senzorno-motorni sistemi se odnose na ono što otelotvorujemo kroz svoja čula i ostvarujemo u našim motoričkim sistemima (ovo poslednje je posebno relevantno za glasače koji su i sami bili košarkaši).
Fraza koju koriste ljubitelji NBA lige kao što je „eye test“ govori o važnosti koju pažljivi posmatrači pridaju senzorno-motoričkim aspektima igre. Intrigantan detalj o tome kako ovaj sistem funkcioniše je da to gde i koliko dugo gledate utiče na preferencije. Kada je izbor teško doneti, što više posmatramo nešto, veća je verovatnoća da ćemo to preferirati (model drift – difuzije). Oglašivači poznaju ovaj model i, shodno tome, koriste prelepe poznate ličnosti kako bi nam uhvatili pogled i podesili naše preferencije. Tako funkcioniše i MVP trka. Pitajte Kendrika Perkinsa.
Jedno proširenje ovih naučnih eksperimenata je da ako su sva tri kandidata za MVP sličnih vrednosti – što više neko gleda igrača, veća je verovatnoća da će preferirati tu osobu. Pošto je malo verovatno da će glasači gledati svaku utakmicu, ljudi bi mogli biti pristrasni da glasaju za one sjajne igrače koje su najviše gledali.
Emocionalno-nagradni sistem odnosi se na mnoge načine na koje složeno iskustvo utiče na naše emocije. Sama lepota pokreta pruža nam zadovoljstvo. Igrač koji radi neverovatne stvari u timu za koji navijamo verovatno će nam pružiti više zadovoljstva.
S obzirom na ulogu medija, „narativ“ koji okružuje svakog igrača je važan faktor. Sva tri kandidata za MVP, rođena u inostranstvu, sa neverovatnim usponom do slave, imaju ubedljive priče.
Način na koji ove priče zadiru u srce glasača je sastojak, hteli mi to da priznamo ili ne, subjektivnog vrednovanja koje dovodi do MVP priznanja.
Sistem značenja se odnosi na duboko razumevanje koje stručnjaci donose u igru. Takođe uključuje ogromnu količinu analitike koja je sada uveliko dostupna. Ovi podaci nude specifičnost nezamislivu u vremenima Bila Rasela, Vilta Čemberlena, pa čak i Majkla Džordana.
Cunami velikih podataka koji je preplavio svaku sferu naših života prožima NBA diskurs. Moglo bismo se nadati da su čisti, objektivni brojevi protivotrov za neuredan subjektivni kvalitet naših preferencija. Ipak, nije.
Laži, proklete laži i statistika
Većina stručnjaka priznaje da defanzivna statistika nije toliko tačna kao ofanzivni brojevi u određivanju vrednosti igrača. Da li to neslaganje znači da birači koji daju prednost analitici neproporcionalno cene ofanzivnu statistiku u odnosu na defanzivnu, iako znaju da se košarka igra na oba kraja parketa? (I da li je, budimo pošteni, to Jokićeva prednost?)
Osim pitanja relativne relevantnosti različitih analitika, NBA se davi u podacima.
Da li je Jokićeva tripl-dabl sezona vrednija od Embidove koji je ove godine (i prošle) postigao više poena od bilo kog drugog igrača i skoro 10 poena više po utakmici od Jokića?
Problem sa ovim argumentima je što statistika može postati opravdanje, a ne i razlog za izbor. Pristrasnosti potvrde, koliko god da su subjektivne, mogu se zakamuflirati kao čiste i objektivne kada su upakovane u jezik brojeva.
Možemo li ublažiti pristrasnost potvrde u analitici kada razmišljamo o najvećoj vrednosti koju igrač donosi svom timu?
NBA analitičari koji se oslanjaju na statistiku takođe bi mogli da budu eksplicitni o tome koje analize će uzeti za ozbiljno u donošenju odluke o MVP tituli još na početku sezone, pre nego što se odigra i jedna utakmica. Tako će statistički podaci biti transparentniji.
Alhemija izbora nije jednostavna stvar. Možda bi poznavanje dinamike preferencijalnog izbora i povećanje transparentnosti i odgovornosti pomoglo da se izoštri neuredan proces procene vrednosti igrača od strane ljudskog bića. A možda bi to i uništilo čitav narativ i sve rasprave o tome ko je bolji i zašto Embid, budimo opet pošteni, zazire od Jokića.
Tagovi
