Upuštanje u užurbanost kapitalističkog društva, vrlo verovatno može zarobiti ljude opipljivim manifestacijama. Svetlucave reklame, koje zavode obećavajući najnovije proizvode, finansijske institucije koje nude sigurna utočišta za čovekovo bogatstvo i korporacije zaključane u vatrenoj konkurenciji za pokroviteljstvo čoveka, piše Psychology Today.
Neosporna je realnost da kapitalizam oblikuje opipljivi svet. Međutim, šta je sa nematerijalnim delom misli i emocija? Novi talas istraživanja postepeno otkriva suptilne, ali duboke načine na koje kapitalizam oblikuje čovekove kognitivne procese, emocionalne odgovore i obrasce ponašanja.
Takozvana „nevidljiva ruka“ kapitalizma deluje izvan granica profita i tržišta. Takođe podstiče specifične ideologije – pre svega one individualizma, materijalizma i konkurencije – koje se polako infiltriraju u društvene strukture, postajući duboko ukorenjeni elementi kulturnog tkiva. Shodno tome, uticaj kapitalizma seže daleko izvan sfere ekonomskih transakcija, prožima ljudske identitete i osnovna verovanja.
Ipak, mejnstrim psihologija je u velikoj meri previdela efekte kapitalizma. Udžbenici imaju tendenciju da prikažu ljudsko razmišljanje kao univerzalno do određenog stepena, iako ono u stvari može biti vođeno vrednostima i praksama društava, kapitalističkih ili ne, u kojima ljudi žive.
Jedan od razloga za ovaj previd može biti to što su psihologija i kapitalizam zajedno evoluirali, koja je učinila kapitalizam prirodnim kada je zapravo kulturan. Psiholozi su takođe težili da izbegavaju analiziranje kapitalizma, pod pritiskom prilagođavanja američkim političkim agendama, koje su takve kritike dobacivale kao radikalne ili nepatriotske.
Nalet novih istraživanja osvetljava duboko ukorenjeni uticaj koji kapitalistička društva mogu izvršiti na psihologiju čoveka. Studije sugerišu da samo izlaganje novcu, na primer, može povećati egocentričnost i umanjiti altruizam. Društva koja su prihvatila tržišnu ekonomiju imaju tendenciju da neguju individualizam i produbljuju nejednakosti tokom vremena.
Društvena klasa takođe utiče na samopercepciju, pri čemu pojedinci iz viših ekonomskih klasa stavljaju veći naglasak na lični izbor. Štaviše, marketinške strategije potpiruju plamen materijalizma.
Kapitalizam je u interakciji i sa predrasudama i stereotipima vezanim za rasu, pol i konkurenciju. Diskriminacija koja se često javlja posledica je toga što kapitalizam podstiče pojedince da na druge gledaju kao na konkurente.
Rodne predrasude, na primer, imaju tendenciju da budu češće u društvima sa većom ekonomskom nejednakosti. Neoliberalne ideologije koje objektivizuju rasu mogu ishodovati rasizmom. Čak i široko rasprostranjena pristrasnost u kojoj pojedinci sebe doživljavaju kao „iznad proseka“ može se pratiti do kapitalističkih vrednosti individualnog uspeha i konkurencije. Ispitujući ove pristrasnosti u kontekstu konkurentskog kapitalizma, stiče se dublje razumevanje njihovog porekla.
Koje su implikacije za budućnost? Prema navodima Psychology Today, imprerativ je posvećivanje više psihološke pažnje kapitalizmu kao prethodno zanemarenoj sili koja je oblikovala umove širom sveta.
Ideali kapitalizma nisu spontano proizašli iz ljudske prirode. Oni su proizvodi istorije, ekonomije i kulture. Kritičko preispitivanje načina na koji kapitalistička društva utiču na psihologiju omogućiće istraživačima da razviju inkluzivnije teorije i prakse koje se prilagođavaju različitim globalnim populacijama.
Tagovi
