Kako Njujork tajms vidi proces masovne vakcinacije u Srbiji: „Kako se imunizacija građana ubrzava, država se naslanja na sjaj uspešne kampanje…“

„Godinama uprljana zbog svoje brutalne uloge u stravičnim sukobima na Balkanu tokom devedesetih, Srbija sada uživa u sjaju uspeha dobrog rata – bitke za vakcinaciju svojih građana.“

Ovako Endrju Higins iz Njujork tajmsa započinje svoju reportažu o uspešnoj kampanji vakcinacije u Srbiji, koju prenosimo u celosti:

Srbija se utrkivala sa daleko bogatijim i obično bolje organizovanim zemljama u Evropi kako bi ponudila svojim punoletnim građanima, ne samo besplatnu vakcinaciju, već i pravo na izbor vakcine.

Suprotno tome, Evropska unija je posrnula u svoj strategiji vakcinacije, sa razdvojenim kampanjam za nabavku i distribuciju cepiva, pre svega vakcinom kompanije AstraZeneka. Ta strategija je praktično blokirana ove sedmice kada je više zemalja EU suspendovalo vakcinaciju cepivom AstraZeneke zbog navodnog rizika od stvaranja krvnih ugrušaka, što je dodatno pogoršalo ionako loše organizovanu isporuku vakcina za EU od strane pomenute kompanije.

Neobičan višak vakcina u Srbiji predstavlja trijumf u javnosti za sve autoritarniju vlast predsednika Aleksandra Vučića. Uspešnom kampanjom vakcinacije popravio je svoj i imidž Srbije, oslabio njegove protivnike i napravio novi zaokret u složenoj geopolitici vakcina.

„Jednog dana ćete mi podići spomenik“, rekao je Vučić prošlog meseca, hvaleći se kako je obezbedio zalihe kineske vakcine i to jeftino, apelujući lično kod kineskog lidera Si Đinpinga.

Umesto da naginje ka istoku ili ka zapadu u nastojanju da obezbedi zalihe, Srbija je sa populacijom manjom od sedam miliona stanovnika, naručivala cepiva od svih, zaključujući ugovore za više od jedanaest miliona doza sa Rusijom i Kinom, a čije vakcine nisu odobrene od strane Evropske agencije za hranu i lekove (EMA). Međutim, Srbija je zaključivala ugovore i sa zapadnim farmaceutskim kompanijama.

Prvi ugovor o vakcinama, koji je obuhvatao narudžbinu od 2,2 miliona doza, postignut je sa kompanijom Fajzer u avgustu, a ubrzo su nastavljeni pregovori i porudžbine za još milione doza ruske vakcine Sputnjik V i kineske vakcine. Koliko su sve te vakcine plaćene je tajna, ali, kako je rekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, cena je bila „mnogo povoljnija nego za mnoge druge zemlje“.

Opozicioni političari sumnjaju u te tvrdnje i postavljaju pitanje da li je tajnost pokriće za korupciju. Ipak, čak i Dragan Đilas, najveći kritičar predsednika Vučića i lider najveće opozicione stranke je priznao da je „posao sa vakcinama obavljen odlično“. Đilas je prošlog meseca primio rusku vakcinu.

Srbija je tako stekla ogromne zalihe i, posle Velike Britanije, imaju najbolju stopu vakcinacije, pokazuju podaci sa sajata „OurWorldInData“ Prošle nedelje je ostvaren prosek od 29,5 vakcinisanih na 100 stanovnika u poređenju sa 10,5 u Nemačkoj ili 10,7 u Francuskoj, zemljama koje se uzimaju kao modeli dobrog upravljanja.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je uspeh svoje zemlje prepisala odluci da „ovo tretira kao zdravstveno, a ne političko pitanje“.

„Pregovarali smo sa svima, bez obzira odakle potiču vakcine“, rekla je Brnabić.

U intervju je istakla da Srbija, koja se prijavila za članstvo u EU pre više od jedne decenije, i dalje želi da se pridruži bloku, ali da su propisi EU „vrlo strogi“.

„U pandemijskim vremenima moramo biti fleksibilniji“, rekla je Brnabić.

EMA je, u međuvremenu, započela pregled dokumentacije ruske vakcine Sputnjik V, više od tri meseca nakon što je Srbija naručila prve doze ruskog cepiva. Ujedno, evropski regulatorno telo još nije ni započelo preglede kineske vakcine Sinofarm.

Vučić je prošle nedelje najvaio da će Srbija postati prva evropska zemlja koja je započela proizvodnju kineske vakcine Sinofarm. Nova fabrika vakcina, koju finansiraju Ujedinjeni Arapski Emirati i Kina, trebalo bi da pokrene proizvodnju na jesen.

Spremnost Srbije da prihvati nezapadne vakcine, koje je EU do sada izbegavala, mogla bi da im se obije u glavu ukoliko se ispostavi da su „smeće“. Sinofarm, za razliku od zapdanih proizvođača vakcina, nije objavio detaljne podatke treće faze kliničkih ispitivnja. Podaci koje je Sinofarm objavio takođe pokazuju da je njihova vkacina manje efikasna od cepiva zapadnih proizvođača.

Međutim, kako se broj zaraženih na dnevnom nivou udvostručio od početka februara, vladu i Krizni štab za suzbijanje zaraze kovid-19 to je primoralo da uvedu stroge mere.

Ipak, Srbija, u ovom trenutku, i dalje uživa u svojoj nenaviknutoj ulozi modela efikasnosti.

Ministar Lončar je okrivio EU zbog njene usredsređenosti na zapadne vakcine, a na štetu cepiva koja se proizvode u Rusiji i Kini.

„Veoma nam je drago što ste nam pomogli da sami rešimo ovaj problem“, rekao je Lončar nedavno.

Vakcinacija u zemlji sa samo 6,9 miliona stanovnika, prema zvaničnoj statistici, očigledno je mnogo lakša nego u EU, koja ima blizu 450 miliona stanovnika.

Uprkos tome, Srbija je u velikoj meri izbegla birokratske prepirke i geopolitičke zamke koje su otežale nabavku vakcina na drugim mestima.

U vreme kada je većina zemalja, uključujući Sjedinjene Države, svoje programe ranog vakcinisanja usredsredila na prioritetne grupe poput medicinskih radnika i starijih, srpska vlada sada nudi besplatne vakcine svim starijima od 18 godina.

Svako ko želi vakcinu mora samo da popuni obrazac na internetu i odabere da li mu je svejedno koju marku dobija ili više voli Fajzer/Bjontek, Sputnjik V, Sinofarm, Astra Zeneku ili Modernu.

Nisu, međutim, sve ove vakcine podjednako dostupne i zakazivanje zavisi od odabrane opcije. Oni koji žele Moderninu vakcinu čekaće dugo jer još uvek nije dostupna u Srbiju.

Ministarstvo zdravlja u Srbiji nije zvanično saopštilo (do utorka) da li će slediti Nemačku i druge i zaustaviti vakcinaciju AstraZeneka vakcinom.

Nedavno, u najvećem centru za vakcinaciju u zemlji, na Beogradskom sajmu, prostranom izložbenom kompleksu u glavnom gradu Srbije, više od 7.000 ljudi pojavilo se uredno u svom terminu, čekajući red za vakcinu.

Građani Srbije dobijaju kratku zdravstvenu kontrolu pre vakcinacije. Gotovo svi su primili kinesku vakcinu koja, prema kliničkim ispitivanjima, ima stopu efikasnosti od 79 odsto, nižu od zapadnih vakcina, kao i ruskog cepiva.

Zalihe kineske vakcine su najveće, ali dobar deo je vakcinisan i ruskom vakcinom, nešto manje i Fajzerovom, te AstraZenekom.

Dragana Milošević, lekar koji nadgleda vakcinaciju, kaže da se ljudi vakcinišu određenom vakcinom u zavisnosti od isporuke iz zaliha kojima upravlja centralna vlada.

„Nikada nisam očekivala da će biti tako lako“, rekla je Biljana Stanković, molekularni biolog, koja je, čekajući da je pozovu u kabinu za vakcinaciju, rekla da je nije briga koju će vakcinu primiti.

Dodala je da ne deli političke stavove predsednika Vučića, ali da joj je „drago“ i da je „iznenađena što je sve tako dobro organizovano.“

Izuzev Mađarske, jedine druge evropske države koja je prihvatila Sputnjik V, evropske zemlje se za sada ne izjašnjavaju kada je reč o tome da li će koristiti nezapadne vakcine.

U Slovačkoj je ministar zdravlja prošle nedelje bio primoran da podnese ostavku zbog odluke da izda nalog za nabavku Sputnjik V vakcine, što su neke kolege ministri proglasili politikom „hibridnog rata“.

Takođe, Mađarska je optuživana za razbijanje homogenosti Evropske unije i i zakoreta ka Moskvi, koristeći Sputnjik V vakcinu.

Kosovo, koje je svoje nade u vakcine polagalo na osnovu pomoći evropskog bloka, do sada nije dobilo nijednu vakcinu, osim onih koje je obezbedila Srbija, kada je započela program vakcinacije u enklavama etničkih Srba. Međutim, kosovska vlada Albanaca naredila je da se takva vakcinacija zaustavi.

Bosna i Hercegovina je takođe dobila vakcine kroz isporuku iz Srbije, kao i Severna Makedonija.

Ujedno, muke EU sa vakcinacijom ogorčile su Srbe koji veruju da njihova budućnost leži u Evropi, a ne u Rusiji ili Kini.

„EU nije uspela u najkritičnijem trenutu “, rekao je Zoran Radovanović, penzionisani profesor epidemiologije.

Rekao je da se gnuša pravca kojim Vučićide kada je reč o velikom ograničenju slobode medija i uznemiravanju kritičara. Međutim, Radovanović je dodao i da „za razliku od toliko drugih Vučićevih obećanja i lažnih izjava, ovo nije samo propaganda.

„Vakcine su nešto stvarno. Imamo ih“, zaključio je Radovanović.