S obzirom na to da se pandemija koronavirusom razvija i sve više ljudi je izolovano u svojim kućama, sa svim propratnim dešavanjima, zatvorenim granicama i ekonomskom nestabilnošću, teško je ne biti preplavljen različitim emocijama.
Ali, ima dobrih vesti.
Čak i u doba stresa i anksioznosti, možete da uradite nešto da biste podigli raspoloženje. Nauka koja se bavi emocijama je komplikovana, ali je dobro istražena. BBC je sakupio najbolje savete koje je pribavio od najboljih stručnjaka tokom prethodnih godina, i objavio one koje će pomoći u vreme izolacije.
1. Skrenite misli
Lako je upasti u stanje stalnog razmišljanja i bavljenja temom koja nas uznemirava, bilo da je to pandemija, vanredno stanje ili šta će biti posle. Ili nešto drugo. Ali, sprečavanje misli da se stalno vraćaju na tu temu, odnosno sprečavanje ruminacija o stresnim događajima tako što ćemo skrenuti pažnju na nešto drugo, može značajno da snizi pritisak i brže ga vrati na normalne vrednosti.
2. Ako meditirate, imajte na umu da to ne pomaže svima
U ovakvim vremenima, mnogima bi meditacija pomogla. Ali drugima možda uopšte ne pomaže – upravo iz prethodnog razloga. Za neke, vežbanje mirnoće može jednostavno da bude okidač za ruminacije (ponavljajuće misli). Može biti teško ne razmišljati o stresnim događajima kada pokušavate da očistite svoj um. To je možda razlog zbog čega su dokazi o dobrobiti meditacije puni manjkavosti. Za to ljude, možda će jače odvlačenje pažnje i skretanje misli biti bolje od meditacije.
3. Preokrenite situaciju
Kako tumačimo svoje emocije u velikoj meri zavisi od toga od konteksta. Na primer, u svojoj knjizi „Sreća“ Deren Braun daje primer tenisera koji ulazi u meč s imperativom misli „Moram da pobedim“. Ako postavi očekivanje da je pobeda sve, pa igrač počne da gubi, osećaće se kao promašaj. U ovu zamku upadaju perfekcionisti i zato oni reaguju s više krivice, stida i besa kad osete da ne uspevaju. Moguće je da će čak i odustati.
Igrač koji uđe u meč misleći: „Igraću najbolje što mogu“, međutim, veruje da neće biti mnogo pogođen porazom, sve dok daje sve od sebe. Neuspeh je interpretiran kod obojice sasvim različito, i tumačen je na osnovu očekivanja koje su postavili sebi. Vredno je razmisliti o tome kako možete to da primenite u svakodnevnom životu: Možete li svakog trenutka ili dana da radite najbolje što možete u stresnoj situaciji („Držaću se pravilne higijene i socijalne distance“), pre nego da se fokusirate na ono što je izvan vaše kontrole („Neću i ne mogu da se razbolim“).
Taj trenutak kontrole je ključan. Stresne situacije su često van naše kontrole, a mi stvaramo anksioznost i brigu kada pokušavamo da kontrolišemo ono što ne možemo. Fokusiranje na ono što se može kontrolisati, s druge strane, može da umanji osećaj anksioznosti.
4. Ne budite opsesivni time da budete pozitivni ili srećni
Ovo može da izgleda konstruktivno: možda će se ispostaviti da je loša ideja juriti pozitivne emocije. Aktivno bavljenje srećom može da dovede do obrnutog efekta. Kao prvo, što se više fokusiramo na svoju sreću, manje ćemo se fokusirati na sreću ljudi oko nas, što se pokazalo da doprinosi osećaju izolacije i usamljenosti. Postoji i veza između potrage za srećom i osećaja da vreme „curi“. I opet, ako ste usredsređeni na ishod poput: „Moram da osećam sreću“, možda ćete se osećati gore ako ne uspete u tome, iako je potpuno normalno da ne možemo da osećamo sreću u stresnim vremenima.
5. Fokusirajte se na male stvari
Možda je onda mudro trošiti manje vremena na pokušaje da budemo srećni, i usredsrediti se na sitnice koje nas usrećuju. U svojoj knjizi „Deset minuta do sreće“, Sendi Men, predavač na Univerzitetu Lankašir, zalaže se za vođenje dnevnika. Njena strategija zasniva se na „pozitivnoj psihologiji“, dobro uspostavljenoj oblasti psihologije, koja sugeriše da možemo da popravimo raspoloženje fokusirajući se na male stvari koje nam svakodnevno donose sreću. Men kaže da odgovori na sledećih šest pitanja, zadatak koji traje desetak minuta, može da nam pomogne da pronađemo više sreće u životu.
1. Koja vas iskustva, čak i ona svakodnevna, čine zadovoljnim?
2. Koje pohvale i povratne informacije ste dobili?
3. Koji su to bili trenuci čiste sreće?
4. Koja su vaša postignuća, ma koliko mala bila?
5. Zbog čega ste se osećali zahvalnim?
6. Kako ste pokazali ljubaznosti?
Prednosti vođenja kratkog dnevnika su dvostruke. Kada pišemo, to nas podseća na sitnice koje su nam donele sreću. Tako se podsećamo na ono što nas je sve činilo srećnim u prošlosti, što možemo da reflektujemo na ono što sledi.
6. Možda možete da obavite veliko spremanje
Ako se nađete u karantinu, iskoristite ovu priliku da očistite svoju kuću. To je donelo mnogo koristi. Nered nam otežava da se usredsredimo na zadatke, pa ako morate da radite od kuće, brzo sređivanje vam može pomoći da obavite svoj posao. Neuredna spavaća soba povezana je s problemom u spavanju, a neuredna kuhinja s donošenjem loših zdravstvenih odluka, poput posezanja za brzom hranom. Ako ćete provoditi više vremena u kući, isplatiće se da svoj životni prostor dovedete u red.
Međutim, pospremanje nije za svakoga. Horderi koriste stvari kako bi pojačali osećaj sigurnosti. Za te ljude, pospremanje stana pokreće osećaj emocionalnog bola.
7. Uravnotežite vreme koje provodite na društvenim mrežama
Društvene mreže su pune loših vesti, ali za mnoge je to i ključan način da ostane obavešten, ali i povezan s prijateljima i voljenima. To što ćete držati telefon van spavaće sobe, ili ograničavanje vremena koje ćete provesti bez ekrana, može da pomogne u tome da uravnotežite negativne i pozitivne strane društvenih mreža.
Tagovi
