Konzumiranje pića je u porastu kao odgovor na stres, ali sve veći broj ljudi odlučuje da se odrekne alkohola pre nego što to postane problem.
Još sredinom marta, kada su škole i firme počele da se zatvaraju, a ljudi ostajali kod kuće, Amanda, 44-godišnja instruktorka joge u Portlandu (koja je tražila da se njeno pravo ime ne koristi iz razloga privatnosti), odlučila da se pozabavi jednom od mnogih briga koje su je počele proždirati. „I to je bilo da li pijem previše“, kaže ona.
Već, i prijatelji, koji su odjednom imali više vremena, završavali su radni dan u 16 sati čašom vina ili „dobrom tekilom“ u utorak samo da bi „imali čemu da se raduju“.
Nekoliko studija sprovedenih prošle jeseni utvrdilo je da se opijanje povećalo tokom pandemije. Studija sprovedena nad više od 1.500 odraslih osoba objavljena u časopisu Američkog lekarskog udruženja u septembru otkrila je da se učestalost konzumacije alkohola povećala za 14% u odnosu na prethodnu godinu za sve odrasle osobe. Kod žena je opijanje poraslo za neverovatnih 41%, piše The Wall Street Journal.
Amanda nije bila osoba koja ima problem sa pićem, ali brinula se da bi to lako mogla da postane tokom pandemije. „Ukloniti tu opciju u potpunosti mi se činilo mnogo lakše nego očekivati da moderiram, s obzirom na sve što se događalo“, kaže ona.
Ona je deo sve većeg broja ljudi inspirisanih pandemijom da usvoje neku vrstu preventivne trezvenosti.
U julu je istraživanje među 2.000 ljudi koje je naručila grupa za zaštitu od zavisnosti Alcohol Change UK utvrdilo da je 7% učesnika potpuno prestalo da pije tokom lokdauna.
U međuvremenu je tržište alkoholnih pića eksplodiralo i očekuje se da će premašiti 29 milijardi dolara do 2026. godine. Džen Bačelor, suosnivačica linije bezalkoholnih pića Kin Euphorics, kaže da se prodaja njihovog najpopularnijeg koktela u konzervi, Kin Spritz, učetvorostručila tokom pandemije.
Ali kaže da ljudi ne razmišljaju u smislu „odbacio sam alkohol“, već pre „preusmerio sam se od alkohola“.
„To je izbor, a ne ono što često mislimo kao nužnost, nečija potreba da prestane da pije – ili nešto drugo“, objšanjava ona.
„Mislim da su izolacija i boravak u njihovim kućama posebno pomogli ljudima da prepoznaju promenljive zbog kojih se osećaju bolje ili gore“, kaže Bil Šufelt suosnivač i izvršni direktor Athletic Brewing Company, bezalkoholne kraft pivare čija je prodaja u 2020. porasla za više od 500% u odnosu na prethodnu godinu.
Ljudi koji se odriču alkohola često prijavljuju da se ne bave problemom pijenja već da bi izbegli stvaranje problema.
„U ovom trenutku kada se ljudi osećaju anksioznije, među pacijentima s kojima se viđam, primećujem da vrlo česti preventivno odustanu od alkohola“, kaže čikaška psihoterapeutkinja Kelej Kitli.
„Ljudi mi govore, da se ne identifikuju kao alkoholičari. Ali sa svim tako pojačanim, prepoznaju da bih mogli doći u iskušenje da alkohol koriste kao mehanizam za suočavanje“.
Kris, 32-godišnji agent za promet nekretninama u Kaliforniji, nije popio piće od januara prošle godine. „Mislio sam da ću započeti čim počne pandemija, ali nastavio sam dalje, ostao sam trezan“, kaže on.
„U prošlosti sam alkohol koristio za smirivanje anksioznosti. Cilj mi je bio da se testiram tokom pandemije, nekakav projekat“.
Da li će ostati trezan kada se pandemija završi? Kris kaže da nije siguran, ali je sada srećniji nego što je bio neko vreme.
„Zanimljivo je kako pandemija može da podstakne zdrav izbor koliko i nezdrav“, kaže psiholog sa Menhetna Sara Gundl.
„Ljudi se definitivno trude da pronađu načine da se sa tim nose, jer im se oduzimaju neke druge isprobane metode, poput teretane i prijatelja. Ali donošenje svesne odluke da se tokom ovog vremena uradi nešto drugačije – kao eksperiment ili kratkoročni cilj ili nešto trajnije – može da pruži lepu strukturu i fokus koji mogu biti vrlo umirujući i korisni“.
Od svojih introvertnijih novih treznih pacijenata, dr Gundl je čula da osećaju olakšanje jer sada mogu da se druže bez potrebe za pićem.
„Oni su kod kuće i prijatnije im je, i niko ne mora da zna da piju selcer, a ne džin i tonik“, kaže ona.
Čak su i neki, koji nikada nisu razmišljali o tome da budu trezni – a možda i nikada više kad se život vrati u „normalu“ – napravili pomak za vreme trajanja pandemije.
Brajan, 39-godišnji direktor sadržaja i irski emigrant koji živi u Orlandu, na Floridi kaže da je pandemija prekinula njegovu 20-godišnju seriju pijenja nekoliko dana u nedelji. Prijatelj je objavio na Fejsbuku kako je trezan godinu dana a onda je i om bio nadahnut „da uzme slobodno“. Nije mu trebalo dugo da primeti promenu nivoa stresa i ukupnog raspoloženja.
„Bilo je lakše da se bavim poslom, deca su postala manje dosadna, jutra su postala znatno lakša“, kaže on.
„Trenutno sam u najdužem treznom stanju u nizu u svom životu, i iskreno, žalim što ovo nisam shvatio godinama unazad. Svi me znaju kao mrzovoljnog mrguda, ali otkad sam prestao da pijem, više nisam taj tip“.
Rubi Vorington, autorka knjige Sober Curious iz 2019. godine, kaže da je videla kako se njena Fejsbuk grupa utrostručila tokom pandemije. „Videla sam da je mnogo više ljudi koji su se možda smatrali normalnim pijancima u društvu iznenada shvatila da to nije sjajno“, kaže ona. Takođe sam videla mnogo ljudi koji su možda koristili alkohol kao socijalno pomagalo da preispituju svoje navike, jer to nije bilo nešto što im je više bilo potrebno da bi se družili“.
U Velikoj Britaniji, kaže ona, broj ljudi koji se uzdržavaju od alkohola za Suvi januar (Dry January) skočio je sa 3,9 miliona u 2020. na 6,5 miliona ove godine. Procenjuje se da je 15% Amerikanaca učestvovalo u Suvom januaru 2021. u odnosu na 10% prošle godine.
Gospođa Vorington veruje da promena ima mnogo veze sa činjenicom da može biti daleko lakše da se potpuno se uzdržati od alkohola nego pokušati umereno sa pićem.
Gospođa Maršal pročitala je knjigu Holi Vitaker iz 2019. godine „Quit Like a Woman“ u kojoj se primećuje da, dok alkohol koristite kao mehanizam za suočavanje, možete da osećate kao da pomaže, ali na kraju boli.
Pre Covid-19, Lili Maršal, 39-godišnja učiteljica, spisateljica i majka dvoje dece u Bostonu, bila je „klasična majka koja pije“, kaže ona. „Predavala a bih ceo dan, vraćla se kući iscrpljena i nagradila bi sebe pićem, možda dva.“
Kada je počelo zaključavanje i počela je da predaje od kuće, kao i da brine o svoje dvoje male dece, shvatila je da „ne može da preživi ovu stvar“ ukoliko nije u vrhunskoj formi.
Nikad nije smatrala da jedno piće problem, ali billa je sigurna da ne pomaže.
I njena najbolja prijateljica došla je do istog saznanja.
Gospođa Maršal i njen prijatelj su prestali da piju i počeli svakodnevno da meditiraju. Nedugo zatim primetila je da bolje spava, da ima više energije i da je daleko manje razdražljiva. Njena produktivnost bila je „do krova“ – nije se gubilo vreme ni za piće ni za najmanji mamurluk. „Rekla sam: O, Bože, od tog jednog pića?“, kaže ona.
Prijatelji su postavili cilj da ne piju 21 dan, ali skoro 10 meseci kasnije, nijedan se nije ni osvrnuo.
„Povrh svega, moj suprug ove godine ne radi iz razloga povezanih sa pandemijom, a mi štedimo gomilu novca“, kaže gospođa Maršal.
„O, i opet imam trbušnjake!“
Tagovi
