Prilikom obrade ili pripreme određene hrane i pića, kako je primetio Cenatr za kontrolu i prevenciju bolesti, stavljaju se dodatni šećeri. Uticaj tih dodatnih šećera i dalje nije otkrivena, ali postoji istraživanje koji ispituje posledice povezane sa konzumiranjem previše dodatog šećera.
Studija objavljena na Frontiers in Public Health ispitala je kako konzumiranje šećera, iz različitih izvora, utiče na kardiovaskularni sistem. Prema ovom istraživanju ne konzumiranje šećera može biti štetnije za kardiovaskularno zdravlje od konzumiranja malih do umerenih doza, piše MedicalNewsToday.
Kako su povezani šećer i Kardiovaskularne bolesti?
U cilju da što jasnije saznaju vezu između kardiovaskularnih oboljenja i dodatih šećera, sprovedeno je istraživanje koje obuhvata podatke od 69.705 učesnika.
U istraživanje nisu mogli da učesvuju oni koji boluju od raka, imaju dijabetes ili neko drugo kardiovaskularno oboljenje.
Prikupljani su podaci o ishrani iz 1997. godine, zatim ponovo iz 2009, u cilju procene – koliko su učesnici istraživanja konuzumirali dodati šećer. Zaključili su da postoje tri velika izvora šećera u ishrani ispitanika:
- Slatke poslastice – sladoled i peciva
- Prelivi – med
- Zaslađena pića – gazirani i voćni napici (osim čistog voćnog soka)
Istraživači su pratili da li će se neka od kardiovaskularnih bolesti pojavi kod nekog od učesnika: moždani udar, srčani udar, srčana insuficijencija, aortna stenoza, atrijalna fibrilacija i aneurizma abdominalne aorte.
Ukupno 25.739 učesnika je dobilo najmanje jednu dijagnozu kardiovaskularne bolesti.
Istraživači su otkrili da je rizik za moždani udar i aneurizmu abdominalne aorte veći sa povećanim unosom šećera. Namanji rizik od kardiovaskularnih bolesti imali su oni su unosli umerenu dozu šećera, dok oni koji su najmnje šećera unosili su zapravo imali najveći rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Da li različite vrste šećera imaju različite efekte?
Kada se posmatraju različite vrste dodatog šećera, pokazalo se da zaslađena pića predstavljaju najveći rizik za dobijanje neke od srčanih bolesti.
Ono što se pokazalo zanimljivo je da povećan unos slatkih poslastica smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Učesnici koji su konzumirali najniži nivo poslastica nedeljno zapravo su imali najveći rizik. Što se tiče slatkih preliva, rezultati su varirali.
Ono što je bio zaključak jedne od autorki studije je da različiti izvori dodatog šećera imaju različite uticaje na rizik od dobijanje neke od kardiovaskularnih bolesti.
Ali ova studija je svakako bila ograničena. Prvo svi učesnici su bili iz Švedske. Drugo ti učenici imali su niži unos šećera u odnosu na opštu švedsku populaciju. Učesnici su takođe biki starosti između 45 i 83 godine.
Podaci impliciraju da je veće konzumiranjne zaslađenih napitaka potencijalno štetna, ali da je konzumacija šećera složenija nego što se na prvi pogled čini. Potrebno je više istraživanja da bi se potvrdili rezultati i razumelo njihovo značenje.
Tagovi
