Tinejdžeri na društvenim mrežama provode više vremena nego ikada ranije. Na YouTube-u provode u proseku oko dva sata, a na TikToku oko sat i po dnevno. A mnogim roditeljima to ne odgovara.
Prema navodima Pew Research Centra, polovina tinejdžera kaže zbog prekomernog korišćenja društvenih mreža ima česte rasprave sa roditeljima, piše The New York Times.
Izloženost negativnim video sadržajima, kao što su nasilje, upotreba supstanci ili samopovređivanje mogže biti štetna po tinejdžere, ali odrasli mogu da ublaže te efekte otvorenim razgovorima. Američko psihološko udruženje o zdravom surfovanju za adolescente, pripremilo je nove smernice po ovom pitanju.
„Važno je da se roditelji zainteresuju za ono što tinejdžeri gledaju, umesto da im se suprotstavljaju i da im nešto zabranjuju“, kaže Erlanger Turner, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Peperdin.
Evo smernica za razgovor sa tinejdžerima koji roditeljima može omogućiti da imaju kontrolu nad onim što njihova deca onlajn gledaju. Ono što treba da pitate jeste:
Da li si ikada video/la generisani sadržaj? Ako jesi, kako znaš?
Živimo u svetu punom digitalnih tvorevina i lažiranja, kaže Mič Prinštajn iz Američkog udruženja psihologa. Naš mozak veruje u ono što vidimo, tako da je potrebno da svesno prosudimo o svemu kako bismo shvatili da li je snimak istinit ili ne. Čak iako izgleda realno. Tinejdžeri svakodnevnim gledanjem i analiziranjem ovih sadržaja mogu da steknu veštinu prepoznavanja generisanih i realnih.
Šta je dobro, a šta loše u vezi sa veštačkom inteligencijom?
Ovim pitanjem pokazujete da ste zainteresovani za mišljenje vašeg tinejdžera. AI ima pozitivne i negativne strane, tako da je diskusija iznijansirana. Pitajte ih šta su čuli od vršnjaka i dozvolite im, ako imaju neke novije informacije nago vi, da vas informišu i nauče nečemu.
Ko su ti omiljeni jutjuberi?
Ovim pitanjem možete da pokrenete temu o tome kako influenseri i kreatori onlajn sadržaja zarađuju, zašto se fokusiraju na određene teme i zašto prave sadržaj koji je „neprikladan ili neusaglašen sa vrednostima vaše porodice“.
Ista pitanja možete primeniti na bilo koju video platformu.
Šta još gledaš?
Ponekad ovo najopštije pitanje vam može doneti najviše informacija. „Nerealno je da očekujete da možete da znate šta sve vaše dete gleda“, kaže Prinštajn, otac dvoje tinejdžera.
Iako se trudi da gleda filmove i emisije sa njima, redavno se trudi da sazna šta oni gledaju kada nisu okupljeni zajedno. Do sada su, kako kaže, bili otvoreni za ove razgovore.
„Ne treba ih osuđivati, niti plašiti, cilj je da započnete dijalog“, dodaje.
Da li si to video/la u realnom životu?
Ovo pitanje može biti korisno nakon što vaše dete na mrežama vidi uznemirujući sadržaj, nekakvu neprijatnu šalu ili sadržaj koji je u vezi sa samopovređivanjem, neuređenom ishranom.
Važno je da ostanete mirni. Ako vam dete kaže da gleda video o „rezanju“ zato što to radi neko od drugova iz škole, treba da pokrenete razgovor o tome. Bitno je da ih ne osuđujete jer će im jedino u tom slučaju biti udobno da sa vama pričaju o novim temama.
