Paralelno sa svečanim otvaranjem trećeg Bijenala i dodeljivanjem Nagrade za roman koja nosi moje ime, u Gvadalahari (Meksiko) 27. maja 2019. Španiju i Latinsku Ameriku obišao je proglas koji je potpisalo više od stotinu književnika, optužujući me da sam „šovinista“ jer je premalo književnica pozvano da učestvuje na tom konkursu.
U tekstu su neki brojevi netačno predstavljeni. Tamo piše da je u „panelima“ učestvovalo trinaest muškaraca i samo tri žene, a zapravo je bilo sedam učesnica i njihov nastup je bio odličan, sudeći po aplauzima kojima ih je zasluženo nagradilo devet stotina studenata iz gotovo celog Meksika. Njih je Sajam knjiga u Gvadalahari pozvao da učestvuju na Bijenalu, i koristim priliku da im zahvalim na odličnoj organizaciji tog događaja. Proglas je, s druge strane, prećutao činjenicu da osam književnica, koje su bile pozvane, naposletku nisu došle iz različitih razloga; njihovo prisustvo bi nesumnjivo doprinelo boljoj proporciji žena i muškaraca na Bijenalu. A još čudnije je to što su tri pozvane književnice, koje nisu mogle da dođu, potpisale proglas koji nas optužuje da „diskriminišemo“ i „invizibilizujemo“ (sic).
Hteo bih da ukažem na konotaciju tog pisma, budući da ono, umesto da podrži veoma opravdanu odbranu žene protiv rodnog nasilja i protiv ograničenja čija je žrtva – ti uzroci zavređuju moju bezrezervnu solidarnost – nanosi štetu toj nužnoj borbi našeg vremena i pripisuje joj sektaški, okoreli fanatizam, kontraproduktivan za ciljeve kojima stremi.
Ovde nije reč o ratu između muškaraca i žena i njihovoj borbi za opstanak; reč je o ispravljanju viševekovne nepravde i okončanju zadrtosti i bahatosti uzrokovane religijom, predrasudama i davnašnjim lošim običajima, čija je žrtva (bila, i još uvek je) polovina čovečanstva. To nije borba žena protiv muškaraca već svih svesnih i odgovornih muškaraca i žena protiv manjine (a ponekad i većine) koja se tome protivi. Cilj te borbe je uspostavljanje istinske ravnopravnosti koja ne bi samo bila zakonom priznata (kao što se dešava u zapadnom svetu) već bi se odrazila na svakodnevni život i zaposlenje, gde još uvek postoji upadljiva diskriminacija i retko se poštuje princip jednakosti između muškaraca i žena kada je reč o poslu i zaradi.
CEO TEKST PROČITAJTE U AKTUELNOM BROJU NEDELJNIKA
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
