Često se kaže da je i samo traženje posla – posao. Ovo mišljenje je itekako osnovano: ako ste istinski posvećeni pronalaženju radnog okruženja po svojoj meri, pred vama će se naći brojni izazovi i zadaci. Dobre vesti su da se, uz dobru organizaciju, još bolju pripremu, a ponekad i malo sreće, trud u velikom broju slučajeva isplati. Međutim, odakle krenuti? Koji su najbolji početni koraci ka karijeri iz snova?
Prvi korak: predstavite sebe svetu
U poslovnom svetu, potencijalni poslodavci prvi put će se sa vama susresti putem dokumenta koji se zove radna biografija ili CV. On treba da ima dva osnovna kvaliteta: da bude pregledan i informativan. Preglednost ćete postići ako se dobro posvetite pripremi, a ni informativnost ne deluje previše komplikovano ako iza sebe imate bogato radno iskustvo i brojne reference koje možete navesti.
Međutim, šta ako ste tek završili studije i nemate ni dan radnog iskustva, ili vam ono koje imate ne deluje relevantno? Ako je to slučaj – ne ustručavajte se da navedete stavke koje su vam naizgled manje važne – poput volontiranja, rada u kafiću ili na promocijama, projekte tokom studija, studentske razmene… Možda vama ne deluje tako, ali ovo su bitne stavke vaše radne biografije. One poslodavcu govore da ste pokazali inicijativu, da ste dobro organizovani, da ste naučili da se snađete u realnim životnim situacijama, da znate strane jezike… Ukratko, na osnovu njih poslodavac zaključuje u šta ste uložili energiju i do čega vam je stalo, a HR eksperti cene raznovrsna interesovanja, proaktivnost i širinu. Čak i kada ste na razgovoru za jednu poziciju, posmatraju mnogo šire, razmišljaju gde vas stvarno vide.
Na primer, mnogi kandidati izbegavaju da u CV-u upišu „Work&Travel“ iskustvo, jer smatraju da je to nebitno za posao u banci. Naprotiv, takvo iskustvo puno govori o kandidatu.
U skladu sa tim, veoma je važno da vaš CV pruži odgovor na pitanje ko ste vi. Nema razloga da u njemu navodite da imate znanja i veštine koje zapravo nemate – to samo može da bude kontraproduktivno. Osim toga, poslodavci ne cene isključivo iskustvo, već i potencijal koji prepoznaju u kandidatima, koji je često i važniji od iskustva.
Drugi korak: upoznajte potencijalnog poslodavca
Da li znate koji su projekti aktuelni u firmi za koju se zanimate, koje su njene vrednosti, kakva je korporativna kultura? Sve ove informacije će vam pomoći da sagledate kako biste se uklopili u to radno okruženje, a ukoliko dođe do razgovora za posao, poslodavac će ceniti to što ste se potrudili da budete obavešteni.
Informacije o kompanijama su sada dostupne svuda – najbolji izvor su zvanični sajtovi, kao i profili na društvenim mrežama. Kompanije nastoje da preko ovih kanala komunikacije predstave svoje poslovanje i atmosferu rada. Sajmovi praksi i zapošljavanja su takođe sjajna prilika da dobijete informacije iz prve ruke, a ne oklevajte i da se raspitate o ličnim iskustvima ukoliko poznajete nekoga ko već radi u određenoj kompaniji.
Na kraju, nemojte odustajati ako u željenoj firmi trenutno nema otvorenih pozicija za koje mislite da ste kvalifikovani. Ništa ne gubite ako pošaljete CV – stručnjaci za ljudske resurse sagledavaju potrebe kompanije na duže staze i moguće je da će baš u vama videti odličnog kandidata za neka buduća radna mesta.
Treći korak: razgovor za posao
Kada dobijete poziv na razgovor za posao, verovatno ćete pristupiti traženju najbolje strategije za pripremu. Da li se osloniti na savete dostupne na internetu, konsultovati prijatelje koji imaju više iskustva na intervjuima, ili pratiti sopstvenu logiku i potrebe pozicije za koju ste se prijavili?
Koji god pristup da odaberete, imajte na umu da prilikom razgovora za posao važi isti princip kao i za pisanje radne biografije: budite iskreni i autentični. Kada odgovarate na pitanja, razmislite o relevantnim, konkretnim primerima iz vašeg iskustva – životnog, obrazovnog, profesionalnog – i upotrebite ih. Ispričajte kako ste tada postupili, šta ste naučili iz navedenih situacija… HR ekspertima je važno da vaše veštine i znanja odgovaraju poziciji za koju konkurišete, ali zaista žele da znaju i kako je raditi sa vama, koliko ste spremni da učite, da li ste sposobni da preuzmete odgovornost i inicijativu.
Važno je reći i da je različitim poslodavcima fokus različit. Ako vas jedan nije izabrao, nemojte se obeshrabriti. Možda zaista nije ni on za vas u određenom trenutku, za tu poziciju.
Na kraju, crpite samopouzdanje i iz činjenice da je razgovor za posao zapravo međusobna procena – koliko god da poslodavac procenjuje vas, i vi procenjujete njega. Na osnovu toga ćete i rešiti da li želite da budete deo baš tog kolektiva; zato je za konačan pozitivan ishod važno da dođe do međusobnog podudaranja. Kada se to desi – znaćete da ste pronašli posao koji vam, u tom trenutku, savršeno odgovara.
