Vladimir Vauhnik više nije nepoznato ime izvan uskog kruga poznavalaca jugoslovenske istorije prve polovine prošlog veka. Kao najbliži saradnik Ive Andrića dok je bio ambasador u Berlinu, kao vojni ataše, bio je ugaoni kamen špijunsko-diplomatskih talasanja koja su i dovela do Drugog svetskog rata. A kako ovaj period života Ive Andrića zainteresuje javnost, tako i važnost Vauhnikove priče dobija na značaju.
Akademska knjiga je nedavno objavila, prvi put na srpskom jeziku, prvi deo memoara Vladimira Vauhnika, a sada izlazi i drugi deo sa naslovom „Vladimir Vauhnik: U potrazi za Hitlerovim vojnim planovima“ (Akademska knjiga, priređivač Vladimir Petrović).
Uz dozvolu izdavača donosimo izvode ovih memoara u kojima je, kako je naveo priređivač, „dao široku sliku nemačkih priprema za osvajanje evropskih država“, iz ugla direktnog svedoka i verovatno najbolje informisanog stranog posmatrača u Berlinu.
PROLEĆE 1939.
Zašto je Hitleru bilo važno prijateljstvo Jugoslavije
U ovom stoleću nije postojao praznik koji je bio tako pompezno slavljen kao rođendan Adolfa Hitlera u Trećem rajhu 20. aprila 1939. Novi pokret morao je da se istrajno bori punih deset godina da dođe na vlast. Ali borba time nije bila završena. Sad je, pre svega, bilo potrebno uništiti unutrašnje neprijatelje i osigurati odgovarajuće mesto među evropskim državama. Posle veoma teškog naprezanja, činilo se da je režim u tome posle pet godina konačno uspeo. Kad su već 1938. zabeleženi prvi spoljnopolitički uspesi, moglo se misliti da je konačna pobeda dobijena.
***
Jugoslovenska država, prema nemačkom mišljenju, nije bila dovoljno dostojanstveno zastupljena na svečanostima, jer su izaslanstvo predstavljali svega jedan ministar i vazduhoplovna komisija, koja se tada slučajno nalazila u Berlinu. To je izazvalo kod nemačkih krugova neraspoloženje koje se brzo stišalo kada se pronela vest da će knez Pavle uskoro lično posetiti kancelara Hitlera.
Pogodna veza sa Italijom išla je preko Brenera, dok je druga glavna veza Beč–Trst bila u dužini od 150 km presečena severozapadnim vrhom Jugoslavije, Slovenijom, tada zvanom Dravska banovina. Kako je ovaj prostor pre Prvog svetskog rata pripadao Austriji, bilo je verovatno da će Hitlerovi prohtevi najpre biti okrenuti ovim krajevima, i to da bi se Treći rajh mogao ugnezditi na jadranskoj obali. Po nemačkom mišljenju, za postignuće ovog cilja trebalo bi samo malo ispraviti granicu, i to 80 kilometara u dubinu.
To je bilo vrlo dobro poznato i jugoslovenskoj vladi. Da bi se izbegla svaka akutna opasnost, ona je nastojala da igra ulogu dobrog suseda kako bi se time dobilo na vremenu. Zbog toga je knez namesnik bio spreman – posle prethodnog konsultovanja u Londonu i Rimu – da uzme ovaj težak problem u svoje ruke, pa se odlučio čak i da poseti novoga vlastodršca u Berlinu. Uzgredno izražena želja bila je dovoljna da odmah bude prihvaćena. Iz prvobitno zamišljene skromne posete zbog izmene misli, stvar se razvila u svečani državni akt, i to bez mogućnosti da se ovakav ishod spreči.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 666
Tagovi
