Kada je Nikolaj Ostrovski završavao roman „Kako se kalio čelik“, bio je u samrtničkoj postelji, potpuno oslepeo, a kraj knjige diktirao je svojim saradnicima. On je bio čelik o kom je pisao. Metafora vremena o kom je pisao. Roman je postao simbol socijalističkog realizma, vrlo cenjen na Zapadu.
U filmu „Kako se kalio čelik“ postoji ona scena na kolodvoru, u kojoj majke, sestre i devojke prate svoje voljene u rat, u sigurnu smrt, i devojka na pločniku, koja trči pored voza, u rukama nosi kesicu jabuka i pokušava da je ubaci u ruke opružene kroz prozor. I taman kad uspe da je do ruku doturi, kesa se pocepa i sve jabuke se razlete po pločniku.
To je metafora srpskog fudbala. I on, kao Ostrovski – a u sličnim su godinama, pisac je preminuo sa navršene 32, srpskom je fudbalu ovo 30. samostalna – boluje i u samrtnom ropcu, kada su već svi digli ruke i kada su se sve jabuke rasule iz kese, ispisuje posebne stranice svoje istorije.
I apsolutno niko ne veruje da ta priča, simbol fudbalskog realizma, priča koju i ljubitelji fudbala na Zapadu cene i svaki čas na nju pogleduju dajući joj „dark horse“ nadimak, ima kraj pre Katara, pre najveće smotre.
U danu kada ovaj broj bude na kioscima, ostaće tačno 10 dana do početka Svetskog prvenstva, a jedan fudbalski tim – kako je to mnogo puta znalo da bude sa našim nacionalnim selekcijama – uprkos kontekstu u kom postoji, ima velike snove. I mi sa njim. Ovo je priča o tome.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN „ISTORIJA“
Tagovi
