ANTANANARIVO, Madagaskar – Ruse je teško promašiti. Iznenada su se pojavili prošle godine u glavnom gradu Madagaskara, noseći sa sobom novac i reklamni materijal dekorisan imenom tamošnjeg predsednika.

To je bio jedan od dosad najotvorenijih pokušaja Rusije da se umešaju u izbore. Iz svog sedišta u hotelskom kompleksu, Rusi su objavljivali sopstvene novine na lokalnom jeziku i zapošljavali studente da pišu tekstove o predsedniku kako bi mu pomogli da dobije i drugi mandat.

Zaobilazeći izborni zakon, zakupili su reklamni prostor na televizijskim stanicama i pokrili zemlju bilbordima.

Platili su mladim ljudima da prisustvuju mitinzima i novinarima da o njima pišu. U pratnji telohranitelja posećivali su izborne štabove u pokušaju da podmite opozicione kandidate da odustanu od izborne trke i oslobode put do vrha predsedniku. Zvaničnici madagaskarske izborne komisije obavešteni su o tome.

Od svih mesta na kojima su Rusi pokušavali da utiču na ishod predsedničkih izbora, Madagaskar je možda najmanje za očekivanje. Ova ostrvska nacija u blizini afričke obale naizgled ima malo strateške važnosti za Kremlj ili globalnu ravnotežu moći.

Ali dve godine nakon agresivnog mešanja u američke izbore, Rusi su bili odlučni da prošire svoj uticaj i primene posebnu vrstu mešanja u udaljeno političko poprište.

Operaciju je odobrio ruski predsednik Vladimir Putin, a njome su koordinisali isti ljudi koji su nadzirali dezinformacije oko američkih izbora 2016. godine, prema navodima desetine madagaskarskih zvaničnika, lokalnih operativaca unajmljenih da učestvuju u ruskoj kampanji i internim dokumentima ruskih operativaca.

Rusi su prste umešali u madagaskarske izbore nekoliko nedelja pošto se Putin sastao sa predsednikom Herijem Radžaonarimampianinom u Moskvi prošle godine. Tom sastanku o kojem javnost nije bila obaveštena prisustvovao je i Jevgenij Prigožin, bliski Putinov saradnik koji je bio osuđen u SAD za učestvovanje u ruskim pokušajima da se manipuliše američkim izborima, prema navodima Radžaonarimampianine i jednog ministra koji je takođe prisustvovao sastanku.

(Finbarr O’Reilly for The New York Times)

Putin je u više navrata negirao da postoje ikakvi zvanični pokušaji da se izvrši uticaj na strane izbore, ali njegov sastanak sa madagaskarskim predsednikom ukazuje na upletenost Rusije u izbore čak i najmanjih, zabačenih zemalja.

Dok ruski napori u SAD odgovaraju kampanji Moskve da obori zapadnjačku demokratiju, ovaj poduhvat na Madagaskaru po svoj prilici ima mnogo jednostavniji cilj: profit.

Pre izbora, ruska kompanija za koju lokalni zvaničnici i strane diplomate kažu da je pod Prigožinovom kontrolom, otkupila je značajan udeo u državnoj rudarskoj kompaniji. Prodaja deonica dovela je do protesta radnika koji su se žalili zbog zaostalih plata, neplaćenih doprinosa i mešanja stranaca.

“Prigožin je bio neverovatno uspešan 2016. godine i u njega su sada uprte sve oči”, kaže Pol Stronski iz Karnegi zadužbine za međunarodni mir, i dodaje da ove afričke zemlje imaju autoritarne lidere kojima je potrebna pomoć da pobede, a zauzvrat se ljudima poput Prigožina nudi pristup dobrima.

Ruske akcije u svetu su daleko od savršenih. Operacija na Madagaskaru je omanula zbog nekompetentnosti i korupcije.

Kampanjski materijal bio je pun gramatičkih grešaka. Na olovkama koje su se poklanjale na izborima, Radžaonarimampianina bilo je pogrešno napisano.

Kada je postalo jasno da su šanse da on pobedi male, uprkos pomoći Rusije, ruski operativci su brzo promenili kurs i podršku usmerili na najverovatnijeg pobednika, Andrija Radžoelinu.

Prigožinova kompanija je posle izbora sa novom vladom ugovorila da zadrži kontrolu nad rudnikom, uprkos protestima radnika.

Pre nego što su promenili stranu, Rusi su unajmili tamošnje ljude da u novinama ocrne Radžoelinu, prema navodima jedne osobe koja je radila za njih.

Radžoelina je odbio da komentariše ove navode, ali je jedan zvaničnik iz njegove kampanje rekao da je Radžoelinin izborni štab znao za novac kojim su podmićivani drugi kandidati.

U trenutku sumnje, Jevgenij Kopot, Prigožinov saradnik koji je, velika je verovatnoća, koordinisao operacijama u različitim afričkim zemljama, poslao je u januaru poruku koleginici koja se nalazila na Madagaskaru.

“Mislite li da sramotimo našu zemlju?”, pitao je, navodi se u porukama do kojih je došao Dossier Center, istraživačka organizacija sa sedištem u Londonu. “Ili devalviramo njeno ime?”

Ona mu je odgovorila da ne brine. “Ako mislite o tome, čitava planeta je osramoćena”, rekla mu je. “Ne planeta, već čovečanstvo, tačnije.”

Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku na poklon uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. decembra.

© 2019 The New York Times

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.