Vanredno stanje zbog globalne zdravstvene krize nikako ne sme da nas spreči u tome da radimo na sebi i spremni dočekamo onaj period kome se svi radujemo – prolazak epidemije i povratak normalnim životnim tokovima. Volimo da na ovu situaciju gledamo i sa vedrije strane – ona nam je pružila mogućnost da možda malo bolje sagledamo situaciju u svom životu i svetu oko nas, i donesemo ključne odluke za koje verovatno u normalnom životnom tempu ne bismo imali vremena.
Predstavljamo na koje sve načine u trenutnoj situaciji možemo stvoriti dobre navike na koje ne treba zaboraviti i kada se vratimo nekadašnjoj svakodnevnoj rutini.
Stvorimo rutinu u praktikovanju fizičke aktivnosti kod kuće – svakodnevno, bilo da se radi o plesu, pospremanju, vežbama ili kombinaciji tih aktivnosti. Rad mišića pozitivno će uticati na kardiovaskularni sistem, imunitet, energiju i smanjenje stresa.
Budimo proaktivni u povezivanju s drugima – zahvaljujući tehnologiji možemo održati bliskost s dragim osobama, kontaktirati ih i ohrabriti, što će, uz dobar osećaj istovremeno smanjiti stres i podići samopouzdanje. Takođe, pružimo pomoć onima kojima je to potrebno, posebno starijima, a osećaj zajedništva, solidarnosti i briga za druge će i nas ojačati.
Zabavimo se i napravimo nešto kreativno – primer aktivnosti koja je svima dostupna je kuvanje. Možemo isprobati nove recepte ili započeti s učenjem osnova kuvanja, ako to do sada nismo stigli ili pak podučavati naše ukućane kulinarskim veštinama. Zajednička priprema obroka sa decom je kvalitetan, kreativan i edukativan oblik druženja. Znati kuvati je jedna od najkorisnijih životnih veština jer nam omogućava pripremu zdravih i nutritivno vrednih obroka, koji su temelj dobrog zdravlja.
Uspostavimo dobre navike u ishrani – pravilna ishrana i hidracija jedni su od ključnih faktora za funkcionisanje imuniteta. Uz opšte načelo o smanjenju unosa soli, šećera i nezdravih masnoća, hranljive materije na koje treba obratiti pažnju su one potrebne za funkcioniranje imunog sistema, kao i one koje i inače često nedostaju u našoj ishrani, a osiguravaju nesmetano odvijanje vitalnih funkcija. Sve ove nutrijente možemo dobiti ciljanim odabirom hrane i vode koje konzumiramo.
Ne zaboravimo unositi dovoljno vode – rasporedite unos 6 do 8 čaša vode tokom čitavog dana, jer voda doprinosi normalnom odvijanju telesnih i kognitivnih funkcija a već i blaga dehidracija može delovati loše na raspoloženje, umor i koncentraciju. Potreban dnevni unos vode od oko 2 litre se odnosi na sedentarni način života, a povećanjem aktivnosti i temperature potrebe organizma se povećavaju.
Magnezijum: najefikasniji unos ovog minerala u organizam je kroz prirodne mineralne vode bogate magnezijumom (u Srbiji je jedinstven prirodan izvor magnezijuma voda koja u jednoj litri sadrži preporučenu dnevnu dozu ovog važnog minerala), a tu su i semenke i orasi (bademi), pšenične mekinje, spanać, pasulj.
Vitamini A i D: jaje (žumance), brokoli, šargarepa, bundeva, višnje, breskve, sir, riba (losos, pastrmka), pečurke, obogaćene namirnice (mleko, maslac, namazi).
Vitamini B6, B9, B12: meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi, kvasac, spanać, pasulj, grašak, sočivo, cela zrna žitarica, zelena salata, brokoli, banane, narandže, suve šljive, semenke i orašasti plodovi.
Vitamin C: citrusi, jagode, ribizle, borovnice, paprika, spanać, repa, kelj, brokoli, grašak, paradajz, krompir.
Cink i selen: morski plodovi, tunjevina, semenke i orašasti plodovi (brazilski orasi), meso (govedina, jagnjetina, svinjetina, piletina), mleko i mlečni proizvodi, pšenične klice, zob, pasulj, kakao.
Gvožđe: meso, morski plodovi, jaje (žumance), pasulj, grašak, sočivo, spanać, peršun, cvekla, semenke i orašasti plodovi, bobičasto voće, grožđe, kakao.
Autorka teksta je magistar nutricionizma Mašenjka Katić
Tagovi
