Kako se u Evropi kalio populizam i izbori koji su pokazali da su populisti pobedivi: Njujuork tajms o krahu Babiša i mogućim posledicama po Orbana i region…

(Beta) – Širok spektar stranaka okupio se u Češkoj, uprkos razlikama, kako bi se suprotstavile populisitičkom premijeru Andreju Babišu, a opozicione stranke u Mađarskoj nadaju se da će ponoviti taj poduhvat, piše Njujork tajms (NYT) uz ocenu da su izbori u Češkoj pokazali da su populisti pobedivi.

Poslednjih deset godina populisti poput Babiša, koji su došli na vlast u srednjoj i istočnoj Evropi kao deo globalnog trenda lidera-moćnika koji preziru demokratske norme, često su delovali politički nepobedivi. Ali, naizgled nepobedivi Babiš poražen je na izborima jer su opozicione stranke ostavile po strani ideološke razlike i udružile se kako bi oterale vođu koji je, kako strahuju, narušio demokratiju u zemlji, navodi list.

Njihov uspeh mogao bi imati posledice u regionu i šire, ocenjuje NYT i dodaje da se u Mađarskoj i Poljskoj, gde su nacionalistički lideri oštetili demokratske institucije i pokušali da potkopaju EU, lideri opozicije mobilišu, pokušavajući da stvore jedinstvene frontove i smene populističke vođe na predstojećim izborima.

„Populizam je pobediv a prvi kprak u tome je suzbijanje individualnog ega i kompromis u interesu promena“, rekao je Oto Ejbl, šef odeljenja politički nauka na Univerzitetu Masarik u Brnu.

NYT piše da bi „najveći obračun“ mogao da se dogodi u Mađarskoj, gde se premijer Viktor Orban promoviše kao nosilac evropskih standarda za „neliberalne demokratije“, a njegov Fides podriva demokratiju,  pritiska nezvisne medije i pravosuđe. Orban je zauzeo desne političke pozicije uključujući neprijateljstvo prema imigraciji, EU  i LGBTQ pravima na šta su se ugledali njegovi saveznici u Poljskoj, vladajuća stranka Pravo i pravda, dodaje list.

Poslednjih godina, kako navodi NYT, pobornici liberalne demokratije bili su zbunjeni u pokušaju da se izbore za povratak na vlast protiv nacionalističkih vođa veštih u podsticanju straha i predstavljanju sebe kao spasitelja, a opozicione stranke, suočene s dobro podmazanim i dobro finansiranim političkim mašinerijama poput Orbanovog Fidesa ili Babiševe stranke Ano, bile su notorno podeljene -do sada.

List podseća i da za vikend šest mađarskih opozicionih stranaka završava prvostepenu izpornu trku, prvu takve vrste, kako bi se smanjila lista potencijalnih kandidata koji će se suprotstaviti Orbanovom Fidesu u svakom izbornom okrugu.

Koalicija uključuje grupe u rasponu od nacionalističkih konzervativaca do levičara, koje se ne slažu u većini stvari, ali dele žarku želju da sklone Orbana, ističe NYT.

U Poljskoj se Donald Tusk, bivši premijer i predsednik Evropskog saveta ovog leta vratio u zemlju kako bi okupio glavnu opozicionu stranku i ljude koji često ne glasaju i privukao podršku mnoštva drugih opozicionih grupacija, dodaje list.

NYT navodi da su apeli na jedinastvo opozicije bili evidentni i u Rusiji, ali da prošlomesečni parlamentarni izbori nisu bili ni slobodni niti pošteni.

Pokušaj da se birači ubede da se okupe iza jednog kandidata opozicije u svakoj izbornoj jedinici, svideo im se kandidat ili ne, u ime osvajanja jednog mesta i slamanja apsolutne kontrole vlasti koju drži predsednik Vladimir Putin nije uspeo, delimično zato što je većina pravih opozicionih kandidata ostala van glasačkih listića, ali i zato što je Putinova vlast vršila pritisak da se ukloni aplikacija za „pametno glasanje“ koju je opozicija koristila za koordinaciju svoje kampanje.

Poput Putina, evropski populistički lideri tvrde da brane tradicionalne hrišćanske vrednosti od dekadentnih liberala, ali za razliku od Putina, moraju da održei prave izbore, ukazuje Njuork tajms i dodaje  da je vladajućim strankama pomagala činjenica da su opozicione stranke delile glasove što im je umanjivalo izborne šanse, kao i da su stekle značajnu kontrolu nad medijima u svojim zemljama.

U Češkoj, Babiš poseduje medijsko holding društvo s novinama, internet portalima i drugim medijima.  U Mađarskoj je Orban stavio državnu televiziju i veliki deo privatnih medija pod kontrolu lojalnih saveznika ili poslovnih prijatelja, navodi se.

Peter Kreko, direktor Političkog kapitala, istraživačke grupe u Budimpešti, opisao je Mađarsku kao „najzarobljeniju državu s najcentralizovanijim medijskim okruženjem“ u Evropi ali ipak veruje da bi „nova mobilizacija opozicionih stranaka mogla da promeni tamošnju političku dinamiku“.

„Oni imaju dobru poruku: Ako se borite protiv populista, stvari mogu biti drugačije“, rekao je Kreko, prenosi NYT u tekstu pod naslovom „Česi pobedili populistu nudeći plan puta za rušenje moćnika“. 

 (Beta) – Širok spektar stranaka okupio se u Češkoj, uprkos razlikama, kako bi se suprotstavile populisitičkom premijeru Andreju Babišu, a opozicione stranke u Mađarskoj nadaju se da će ponoviti taj poduhvat, piše Njujork tajms (NYT) uz ocenu da su izbori u Češkoj pokazali da su populisti pobedivi.

Poslednjih deset godina populisti poput Babiša, koji su došli na vlast u srednjoj i istočnoj Evropi kao deo globalnog trenda lidera-moćnika koji preziru demokratske norme,  često su delovali politički nepobedivi. Ali, naizgled nepobedivi Babiš poražen je na izborima jer su opozicione stranke ostavile po strani ideološke razlike i udružile se kako bi oterale vođu koji je, kako strahuju, narušio demokratiju u zemlji, navodi list.

Njihov uspeh mogao bi imati posledice u regionu i šire, ocenjuje NYT i dodaje da se u Mađarskoj i Poljskoj, gde su nacionalistički lideri oštetili demokratske institucije i pokušali da potkopaju EU, lideri opozicije mobilišu, pokušavajući da stvore jedinstvene frontove i smene populističke vođe na predstojećim izborima.

„Populizam je pobediv a prvi kprak u tome je suzbijanje individualnog ega i kompromis u interesu promena“, rekao je  Oto Ejbl, šef odeljenja politički nauka na Univerzitetu Masarik u Brnu.

NYT piše da bi „najveći obračun“ mogao da se dogodi u Mađarskoj, gde se premijer Viktor Orban promoviše kao nosilac evropskih standarda za „neliberalne demokratije“, a njegov Fides podriva demokratiju,  pritiska nezvisne medije i pravosuđe. Orban je zauzeo desne političke pozicije uključujući neprijateljstvo prema imigraciji, EU  i LGBTQ pravima na šta su se ugledali njegovi saveznici u Poljskoj, vladajuća stranka Pravo i pravda, dodaje list.

Poslednjih godina, kako navodi NYT, pobornici liberalne demokratije bili su zbunjeni u pokušaju da se izbore za povratak na vlast protiv nacionalističkih vođa veštih u podsticanju straha i predstavljanju sebe kao spasitelja, a opozicione stranke, suočene s dobro podmazanim i dobro finansiranim političkim mašinerijama poput Orbanovog Fidesa ili Babiševe stranke Ano, bile su notorno podeljene -do sada.

List podseća i da za vikend šest mađarskih opozicionih stranaka završava prvostepenu izpornu trku, prvu takve vrste, kako bi se smanjila lista potencijalnih kandidata koji će se suprotstaviti Orbanovom Fidesu u svakom izbornom okrugu.

Koalicija uključuje grupe u rasponu od nacionalističkih konzervativaca do levičara, koje se ne slažu u većini stvari, ali dele žarku želju da sklone Orbana, ističe NYT.

U Poljskoj se Donald Tusk, bivši premijer i predsednik Evropskog saveta ovog leta vratio u zemlju kako bi okupio glavnu opozicionu stranku i ljude koji često ne glasaju i privukao podršku mnoštva drugih opozicionih grupacija, dodaje list.

NYT navodi da su apeli na jedinastvo opozicije bili evidentni i u Rusiji, ali da prošlomesečni parlamentarni izbori nisu bili ni slobodni niti pošteni.

Pokušaj da se birači ubede da se okupe iza jednog kandidata opozicije u svakoj izbornoj jedinici, svideo im se kandidat ili ne, u ime osvajanja jednog mesta i slamanja apsolutne kontrole vlasti koju drži predsednik Vladimir Putin nije uspeo, delimično zato što je većina pravih opozicionih kandidata ostala van glasačkih listića, ali i zato što je Putinova vlast vršila pritisak da se ukloni aplikacija za „pametno glasanje“ koju je opozicija koristila za koordinaciju svoje kampanje.

Poput Putina, evropski populistički lideri tvrde da brane tradicionalne hrišćanske vrednosti od dekadentnih liberala, ali za razliku od Putina, moraju da održei prave izbore, ukazuje Njuork tajms i dodaje  da je vladajućim strankama pomagala činjenica da su opozicione stranke delile glasove što im je umanjivalo izborne šanse, kao i da su stekle značajnu kontrolu nad medijima u svojim zemljama.

U Češkoj, Babiš poseduje medijsko holding društvo s novinama, internet portalima i drugim medijima.  U Mađarskoj je Orban stavio državnu televiziju i veliki deo privatnih medija pod kontrolu lojalnih saveznika ili poslovnih prijatelja, navodi se.

Peter Kreko, direktor Političkog kapitala, istraživačke grupe u Budimpešti, opisao je Mađarsku kao „najzarobljeniju državu s najcentralizovanijim medijskim okruženjem“ u Evropi ali ipak veruje da bi „nova mobilizacija opozicionih stranaka mogla da promeni tamošnju političku dinamiku“.

„Oni imaju dobru poruku: Ako se borite protiv populista, stvari mogu biti drugačije“, rekao je Kreko, prenosi NYT u tekstu pod naslovom „Česi pobedili populistu nudeći plan puta za rušenje moćnika“.