Tim izraelskih poslodavaca koji tvrdi da je hakovanjem, sabotiranjem i automatizovanim postavljanjem dezinformacija na društvenim mrežama manipulisao u više od 30 izbornih procesa širom sveta, razotkriven je u novoj istrazi.
Jedinicu je vodio Tal Hanan, pedesetogodišnji bivši izraleski operativac specijalnih jedinica, koji sada radi privatno koristeći pseudonim Horhe a izgleda da je radio ispod radara pri izborima u raznim zemljama više od dve decenije.
Razotkrio ga je internacionalni konzorcijum novinara. Hanan i njegova jedinica koristili su šifrovano ime Tim Horhe, a razotkrili su ih uz pomoć tajno snimanih sastanaka i dokumenata koji su procureli, a Gardijan ih je izneo u javnost.
Hanan nije odgovorio na detaljna pitanja o aktivnostima i metodama koje su koristili on i njegov tim, rekavši samo da odbacuje sve optužbe.
Istraga otkriva neverovatne detalje o tome kako su dezinformacije bile korišćene kao oružje. Tim Horhe je pružao privatne usluge mešanja u izbore bez ostavljanja ikakvih tragova. Grupa radi i za korporativne klijente.
Hanan je rekao reporterima na tajnom zadatku da su njegove usluge bile dostupne obaveštajnim agencijama, političkim kampanjama i privatnim kompanijama, koje su htele krišom da manipulišu javnim mnjenjem. Rekao je da su korišćene širom Afrike, Južne i Centralne Amerike, Sjedinjenih država i Evrope.
AIMS botovi
Jedna od glavnih usluga jeste sofisticirani softverski paket, „Advanced Impact Media Solutions“ ili Aims. On kontroliše ogromnu vojsku lažnih profila na Tviteru, Linkedinu, Fejsbuku, Telegramu, Gmailu, Instagramu i Jutjubu. Neki avatari su čak imali i naloge na Amazonu sa kreditnim karticama, bitkoin novčanicima i nalozima za Airbnb.
Konzorcijum novinara koji je istraživao ovaj slučaj čine reporteri iz 30 najvećih medija, uključujući i Le Monde, Der Spiegel i El Pais. Projekat, deo šire istrage o industriji dezinformacija, vodi francuska neprofitna organizacija „Zabranjene priče“, čija je misija da prati rad ubijenih, ugroženih i zatvorenih novinara.
Tajne snimke napravila su tri reportera, koji su prišli Timu Horhe pod maskom perspektivnih klijenata.
U više od šest sati tajno snimljenih sastanaka, Hanan i njegov tim pričali su o tome kako bi mogli da prikupe informacije o protivnicima na izborima, o svojim tehnikama hakovanja Gmail i Telegram naloga. Nakon prikupljanja informacija, oni plasiraju materijale u legitimne medije, koji se onda preuveličavaju posebnim bot-softverima.
Veliki deo njihove strategije se izgleda vrti oko toga da ometaju i sabotiraju suparničke kampanje: tim je čak tvrdio da je poslao seks-igračku preko Amazona na kućnu adresu jednog političara, sa ciljem da njegova žena pomisli da je imao aferu.
Metode i tehnike koje su opisali, stvorili su nove izazove za tehničke platforme, koje su se godinama zlopatile da zaštite svoju bezbednost i obustave širenje laži. Dokazi o globalnim privatnim tržištima dezinformacija koje ciljaju na izbore takođe će upaliti alarm uzbune mnogih demokratija širom sveta.
Razotkrivanje ovakvog tima može doneti veliku sramotu Izraelu, koji je već pod velikim diplomatskim pritiskom poslednjih godina zbog izvoza sajber-oružja, koje se koristi protiv demokratije i ljudskih prava.
Izgleda da je Hanan vodio makar neke od njegovih dezinformacija kroz izraelsku kompaniju Demoman International koja je registrovana na sajtu izraelskog Ministarstva odbrane. Ministarstvo nije dalo nikakve odgovore ili komentare.
Uzimajući u obzir njihovo iskustvo u podmetanju, možda je ipak iznenađujuće da su Hanan i njegove kolege dozvolili sebi da ih razotkriju reporteri na tajnom zadatku. Koristeći konvencionalne metode, novinari su se mučili da osvetle ovu industriju dezinformacija, a da ne budu razotkriveni.
„Diplomci obaveštajnih agencija“
Krišom su snimali sastanke tokom jula i decembra 2022. godine i time su omogućili retku priliku da se vide mehanizmi u službi dezinformisanja.
Tri novinara – sa Radio Francuske, Haaretz i TheMarker – prišli su Timu Horhe praveći se da su savetnici koji rade za jednu politički nestabilnu afričku državu, koja želi pomoć u odlaganju izbora.
Susreti sa Hananom i njegovim kolegama odigrali su se preko video-poziva i sastanaka uživo u njihovoj bazi, neobeleženoj kancelariji u industrijskom parku 20 milja daleko od Tel Aviva.
Hanan je opisao njegov tim kao „diplomce obaveštajnih agencija“ sa velikim iskustvom u finansijama, društvenim mrežama i kampanjama, kao i psihološkim ratovima, koji rade iz šest kancelarija širom sveta. Četiri Hananove kolege prisustvovale su ovim sastancima, uključujući i njegovog brata Zohara Hanana, koji je predstavljen kao šef grupe.
U njegovoj prvobitnoj ponudi potencijalnim klijentima, Hanan je tvrdio: „Mi smo trenutno umešani u jedne izbore u Africi… Imamo tim u Grčkoj i tim u Emiratima… Vi pratite uputstva. Uspešno smo odradili 33 predsedničke kampanje, od kojih je 27 bilo uspeđno.“ Kasnije je pričao da je bio uključen u dva „gradonačelnik projekta“ u SAD, ali tvrdio je da se ne meša direktno u politiku države.
Nije moguće da se potvrde sve ove tvrdnje i Hanan ih je možda i izmišljao da osigura dobar posao sa prerspektivnim klijentima. Na primer, izgleda da je Hanan malo preuveličao naknade kada su pričali o cenovniku njegovih usluga.
Tim Horhe rekao je reporterima da bi mogli prihvatiti isplate u nekoliko valuta, uključujući i kriptovalute kao što su bitkoin ili keš. Rekao je da bi naplatili između 6 i 15 miliona za mešanje u izbore.
Kako bilo, mejlovi koji su procureli na Gardijanu pokazuju da je Hanan nudio i skromnije cene. Jedan pokazuje da je 2015. tražio 160.000 dolara sada raspale britanske konsultantske kuće Kembridž Analitika, za mešanje u osmonedeljnu kampanju u jednoj latinoameričkoj državi.
2017. godine Hanan je opet ponudio svoj rad ovoj kući, ovoga puta u Keniji, ali je odbijen, kako je tražio od 400 do 600.000 dolara mesečno uz dodatnu podršku za krizne situacije, što je bilo daleko više od onoga što su klijenti mogli da priušte.
Stoga, nema dokaza da su se te kampanje uopšte desile. Ostali razotkriveni dokumenti su, međutim, pokazali da je Kembridž Analitika ipak učestvovala sa njima u nigerijskim predsedničkim izborima 2015 godine.
Aleksandar Niks, tadašnji predsednik ove kuće, odbio je da komentariše detaljno, ali je dodao da je tumačenje razotkrivenih informacija veoma sporno.
Tim Horhe je Niksovom političkom savetovalištu poslao video prikazujući softver za postavljanje dezinformacija na društvenim mrežama, koji sada prodaje kao Aims. Hanan je izjavio u mejlu da je ovaj softver korišćen u 17 izbora, a sposoban je da napravi 5000 botova da pošalje masovne poruke i propagandu. Rekao je da je to njihova lična kreacija i da se može koristiti na bilo kom jeziku. Prodaje se kao usluga, iako se sam softver može kupiti ako je cena odgovarajuća.
Ovaj njihov softver porastao je značajno od 2022. ako uzmemo u obzir Hananove tvrdnje reporterima. Rekao je da kontroliše više od 30.000 avatara, zajedno sa digitalnom pozadinom koja ide godine unazad.
Prikazujući Aims interfejs, Hanan je skrolovao kroz desetine avatara i pokazao kako lažni profili mogu biti napravljeni u sekundi, koristeći tabove koji biraju nacionalnost i pol, a onda poklapaju profilnu sliku sa imenom.
„Ovaj je iz Rusije, Španije, Azije, ovaj je musliman. Hajde da napravimo kandidata zajedno.“, rekao je on reporterima, pre nego što se odlučio za jednu sliku belkinje. „Sofija Vajld, sviđa mi se njeno ime. Britanka. Već ima mejl, godinu rođenja, sve.“
Hanan je krivudao kada su ga pitali kako se nabavljaju profilne slike za njegove avatare. Međutim, Gardijan i njegovi partneri su otkrili nekoliko slučajeva u kojima su se slike prikupljale sa društvenih mreža stvarnih ljudi. Slika Sofije Vajld, na primer, bila je ukradena sa ruskog profila koji pripada ženi koja živi u Lidsu.
Opasnost za demokratiju
Gardijan i njegovi partneri u izveštavanju su locirali aktivnost Aims botova svuda po internetu. Bili su iza lažnih kampanja na društvenim mrežama i to u oko 20 zemalja: Britaniji, Americi, Kanadi, Nemačkoj, Švajcarskoj, Meksiku, Senegalu, Indiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ove nedelje Meta, vlasnik Fejsbuka, oborio je Aims botove na svojoj platformi, nakon što su reporteri podelili primerak lažnog naloga kompanije. U utorak, predstavnik Mete povezao je Aims botove sa drugim iz 2019. godine, sada razotkrivene izraelske firme koja je isključena sa platforme.
„Ova najnovija aktivnost je pokušaj nekih istih individua da se vrate, ali mi smo ih sve uklonili zbog kršenja naših pravila“, rekao je predstavnik. Poslednje aktivnosti grupe se vrte oko lažnih peticija na internetu i podmećivanja lažiranih priča na mejnstrim medijskim autletima.
Hanan je takođe rekao reporterima i za njegovu bloger mašinu – automatizovan sistem za kreiranje sajtova koje mogu da koriste njegovi profili da šire lažne vesti po internetu. „Ako ste stvorili kredibilitet, šta onda radite? Onda manipulišete“, rekao je.
Ništa manje alarmante bile su njihove tehnike za hakovanje Telegram i Gmail naloga. U jednom slučaju, on je pokazao na ekranu Gmail nalog čoveka opisanog kao asistenta važnog lika u kenijskim izborima, koji se odigrava u narednim danima.
„Danas, ako neko poseduje Gmail, to znači da poseduje mnogo više od samog mejla.“, rekao je Hanan kada je kliktao kroz mejlove, draft foldere, kontakte i drajvere. Onda je pokazao kako je u mogućnosti da pristupi i Telegram nalozima.
Jedan od Telegram naloga za koji je tvrdio da ga je hakovao pripadao je osobi u Indoneziji, dok su druga dva pripadala Kenijcima uključenim u predstojećim izborima, bliskim kandidatu Vilijamu Rutou, koji je na kraju i odneo pobedu.
„Znam da u nekim zemljama veruju da je Telegram bezbedan. Pokazaću vam koliko je bezbedan“, rekao je pre nego što je pokazao ekran na kome je kao skrolovao kroz Telegram kontakte jednog kenijskog strategiste koji je radio za Rutoa u to vreme.
Kako je Hanan manipulisao na Telegramu? Jednom od kontakata tog kenijskog strategiste poslao je poruku „Kako si draga?“ sa njegovog naloga. Hanan objašnjava da se mora znati kako zavaditi prave osobe. „Ja sada mogu nekome da napišem šta mislim o njegovoj ženi ili šta mislim o njegovom poslednjem govoru ili mu obećam da će biti sledeći direktor, okej?“
Zatim je pokazao – onda kada je poruka pročitana – da može i da je obriše da prekrije svoje tragove. Ali kada je Hanan ponovio taj trik, hakujući Telegram nalog drugog bliskog savetnika Rutoa, napravio je grešku.
Nakon što je poslao bezazlenu poruku koja sadrži samo „11“ jednom kontaktu njegove žrtve, nije uspeo da je obriše kako treba.
Jedan reporter iz konzorcijuma je kasnije uspeo da locira primaoca poruke i dobije dozvolu da pogleda njegov telefon. Poruka „11“ bila je još uvek vidljiva na njegovom Telegram nalogu, što je poslužilo kao dokaz da je upad tima na tuđ nalog zapravo bio legitiman.
Hanan je sugerisao da neke od njegovih metoda hakovanja iskorišćavaju ranjivost globalnih signalizacionih telekomunikacijskih sistema SS7, koji su decenijama ocenjeni kao slaba tačka na telekomunikacijskim mrežama.
Gugl, kojem pripada Gmail, odbio je da komentariše. Telegram je objavio da je problem SS7 ranjivih tačaka široko poznat i da nije specifičan samo za Telegram. Dodali su: „Nalozi na bilo kojoj masovno popularnoj društvenoj mreži ili aplikaciji za dopisivanje mogu biti ranjivi za hakovanje ili lažiranje osim ukoliko korisnici prate bezbednosne preporuke i preduzmu mere opreza da drže svoje naloge bezbednim.“
Hanan nije odgovorio previše detaljno na zahtev za komentar, tvrdeći da mu je potrebna dozvola nepoznatog autoriteta pre nego što to učini. Međutim, dodao je: „Da se razumemo, poričem bilo kakvo krivo delovanje.“
Tagovi
