Odavno je ustanovljeno da odrastanje u siromaštvu korelira sa razlikama u obrazovanju, zdravlju i mogućnostima zaposlenja. No sve je važnija nova grana neuronauke, koja postavlja pitanje: kako siromaštvo utiče na mozak koji se razvija?
Tokom poslednjih petnaest godina, na desetine studija utvrdilo je da deca koja odrastaju u nedovoljno dobrim okolnostima imaju suptilne razlike u mozgu u poređenju sa decom iz boljestojećih porodica. U proseku, površina omotača mozga, odnosno ćelija u spoljnom sloju, jeste manja, posebno u delovima zaduženim za jezike i kontrolu impulsa. Manji je i volumen strukture po imenu hipokampus, koja je odgovorna za učenje i pamćenje.
Ove razlike ne oslikavaju nasleđene ili urođene odlike, pokazuju istraživanja, već okolnosti u kojima deca odrastaju. Naučnici spekulišu da pojedini aspekti siromaštva – slabija ishrana, povećani stres, obrazovanje slabijeg kvaliteta – mogu da utiču na razvoj mozga.
No skoro svi radovi dosad bili su korelativni, i iako neki od ovih faktora mogu da utiču na različite porodice do određenog nivoa, siromaštvo je zajednički koren. Studija koja traje, po imenu „Bebine prve godine“, i koja je započeta 2018, želi da utvrdi da li bi smanjenje siromaštva moglo da dovede do zdravijeg razvoja mozga.
„Niko od nas ne misli da je dohodak jedini odgovor“, kaže dr Kimberli Nobl, neuronaučnica i pedijatar sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, jedna od koautorki studije. „Ali sa ‘Bebinim prvim godinama’ idemo dalje od korelacije i pokušavamo da testiramo da li smanjenje siromaštva direktno izaziva promene u kognitivnom, emotivnom i razvoju mozga kod dece.“
Istraživači su nasumice odabrali hiljadu majki koje imaju novorođenčad a žive u siromaštvu u Njujorku, Nju Orleansu, Mineapolisu i u Omahi u Nebraski. Sve one dobijaju debitnu karticu na koju se svakog meseca uplaćuje ili 20 ili 333 dolara, koje porodice mogu da koriste kako god žele. Studija prati kognitivni razvoj i aktivnosti u mozgu kod dece tokom nekoliko godina uz pomoć neinvazivne alatke „mobilni EKG“. Njome se, pod kapom na kojoj se nalazi dvadeset elektroda, mere obrasci mozga.
Studija takođe prati finansijske i radne odnose majki, ali i njihovo zdravlje, na primer podatke kao što su nivoi hormona stresa. Istraživači žele da utvrde i kako novac utiče na porodicu, i kako ga oni troše.
„Bebine prve godine“ je hrabar poduhvat koji bi trebalo da dokaže da postoji jasna veza između smanjenja siromaštva i razvitka mozga.
Skeptika ima dosta. Semjuel Hamond, direktor za siromaštvo i socijalne usluge u Niskanen centru u Vašingtonu, navodi da je teško pratiti uzrok bilo koje primetne kognitivne beneficije. „Teško mi je da shvatim koje intervencije zaista pomažu“, rekao je on. Primera radi, stručnjaci debatuju da li pojedini programi za brigu o detetu direktno utiču na mozak mališana ili omogućavaju staratelju deteta da se zaposli i da poveća prihode porodice.
Možda je ovo naučno polje jednostavno previše mlado da bi se jasno videli doprinosi, kaže Marta Fara, kognitivna neuronaučnica sa Univerziteta Pensilvanije. Ali što bolje budemo shvatali kako pojedini delovi mozga reaguju na siromaštvo, to će nauka lakše moći da predlaže mere kojima će se pomagati deci i roditeljima.
Za to vreme, „Bebine prve godine“ će pokušati da daju odgovor na pitanje koje već muči zajednice: da li novac koji se daje porodicama pomaže i razvoju mozga njihove dece.
Tagovi
