Andrea Karbone, 51-godišnja pravnica sa Floride, nije previše pila. No kada je počela pandemija, ona je konstantno brinula za svoje radno mesto, za zdravlje, za bezbednost svoje dece. Dešavalo bi se da ujutru počne da plače u kolima, dok se vozila skoro pustim putevima prema kancelariji u centru Tampe koja je tada, priseća se, izgledala „kao grad duhova“.
Kako je rastao nivo njenog stresa, tako je sve više pila. Pre pandemije, gospođa Karbone bi gotovo svake noći, uz večeru, popila samo jednu čašu vina. No krajem maja prošle godine počela je da pije čim bi stigla s posla. „Do večeri bih stukla celu flašu“, kaže ona.
Njen slučaj nije usamljen. Strah, frustracija i društvena izolacija od prošle godine doveli su do nezapamćenog nivoa stresa, a to, opet, do prevelikog druženja sa maliganima. Veliko nacionalno istraživanje koje je naručilo Američko udruženje psihologa u februaru ustanovilo je da je svaka četvrta odrasla osoba pila više nego prošle godine, usled stresa. Kada je reč o onima koji su imali decu uzrasta između pet i sedam godina, taj odnos je bio dva puta veći.
Psihološki ožiljci od prošle godine doveli su do velikih problema u javnom zdravlju, uključujući povećanje gojaznosti i slabiji san. Bolnice navode da je sve više pacijenata sa cirozom, drugim problemima jetre i ostalim bolestima povezanim s alkoholom.
Vanesa Kenedi iz rehabilitacionog centra Driftvud u Teksasu kaže da su mnogi njeni klijenti roditelji koji su počeli ozbiljno da piju kada su shvatili da ne mogu da balansiraju svoj posao sa školovanjem dece i drugim roditeljskim zadacima.
„Bili su navikli da im deca idu svakog dana u školu, da ih tamo iskusan nastavnik podučava, dok oni idu na posao, usredsređeni da budu dobri na svom radnom mestu i da zarade novac“, kaže ona. „Ali njihove radne uloge došle su u sukob sa njihovim roditeljskim ulogama, i mnogima je bilo teško da stvore prostor da dobro obave i te druge stvari.“
Penzioner Gordon Mjuler, koji živi u Ročesteru u državi Njujork, do lane nije pio više od jedne ili dve čašice dnevno. Ali kada je berza počela da posrće, Mjulera je obuzela anksioznost. Brinuo je šta će biti sa njegovim penzionim fondom i ušteđevinom. Kada se zatvorio u karantin sa svojom suprugom, počeo je mnogo više da pije – čak i sedam čašica dnevno.
„Nismo imali pojma da li ćemo se finansijski izvući iz ovog haosa, a kamoli da li ćemo se možda razboleti i umreti“, kaže on. „Bilo je jednostavno previše straha i previše dosade.“
Mnogi ljudi su pronašli nove načine da se obuzdaju, kada je reč o alkoholu. U decembru se Mjuler obratio onlajn zajednici „Moderation Management“, koja pomaže ljudima da smanje unos alkohola, ali ne i da ga se potpuno odreknu. Počeo je da visi na Zoomu sa drugim članovima i da sluša savete članova na privatnim Fejsbuk grupama, kako ne bi preterivao.
I gospođa Karbone je počela da koristi jednu aplikaciju, po imenu „Cutback Coach“, koja pomaže ljudima da prate koliko alkohola unose i opominje ih ukoliko navika preti da se pretvori u zavisnost. Aplikacija joj šalje notifikacije i apdejtuje je o napretku, uključujući i broj kalorija koje je izbegla i novac koji je sačuvala kada nije pila.
Sada je uvela najmanje dva „suva“ dana nedeljno i smanjila potrošnju alkohola napola.
„Lepo mi je kada vidim kako napredujem, i zbog toga nastavljam to da radim“, rekla je ona.
Ukoliko želite da smanjite alkohol, evo nekoliko korisnih saveta.
Planiranje Probajte da se obavežete unapred, umesto da se oslanjate na snagu sopstvene volje. Recimo, svake nedelje napravite plan da pijete samo određenim danima i držite se toga.
Društvo Pronađite nekoga s kim biste mogli da razgovarate, bilo onlajn ili uživo, o svojim planovima. Oni mogu da vas podsećaju i da vam pomognu da pronađete druge načine za smanjenje stresa.
Prepreke Meri Rid, izvršna direktorka „Moderation Management“, ima jednostavno pravilo koje joj pomaže: svaka čaša vina treba da vam traje makar jedan sat.
Tagovi
