Kako smo propustili 30 godina posle pada Berlinskog zida; SPS, SNS i ljubav iz početka; Jedini ekolog u SANU govori o zagađenju i našem nemaru prema prirodi – Izašao je novi Nedeljnik

ZID – Četiri dana posle pada Berlinskog zida, u Jugoslaviji su se birali „delegati za društveno-političke zajednice“, na onim izborima koji to nisu bili. A Slobodan Milošević je izgovorio rečenicu: „Ako izgubim, napustiću politiku.“ Te godine i tog meseca kada je srušen Berlinski zid, Jugoslavija, a sa njom i Srbija, bila je u predsoblju Evropske unije. Istorijski je apsurd kako tadašnja Jugoslavija, jedina država koja je decenijama mogla po potrebi da preskače taj visoki zid koji je delio Istok i Zapad, nije mogla da ga prekorači kada je on konačno srušen. Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.

„KRETENI“ – „Nekad stvarno razmišljam o tome kako bi sve izgledalo da je Stambolić pobedio za taj jedan glas. Da je Berlinski zid pao nekoliko godina kasnije. Ili ranije. Da li bi Tito bio u kućnom pritvoru? Ili bi poveo Jugoslaviju u kapitalizam?“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

LICE NEDELJE – Jedan od najboljih srpskih fotografa, i svakako najčuveniji portretista u regionu, Nebojša Babić, od ovog broja ima redovnu foto-kolumnu u Nedeljniku, u kojoj će prikazivati ljude koji su po njemu obeležili nedelju za nama. Pogledajte kako je Babić video Anicu Dobru.

SPS I SNS – Priče o razmimoilaženju naprednjaka i socijalista često se ponavljaju, ali su one samo u domenu spekulacija. Tako se i ovog puta, barem tako tvrde upućeni, iza svega krije strategija o homogenizovanju biračkog tela. Dačić se opravdao koalicionim partnerima, oni su zadovoljno trljali ruke, opozicionoj javnosti je zagolicana mašta da postoji raskol u vladajućoj većini… Ali, ako se odnosi socijalista i naprednjaka – a pre toga radikala – vrate unazad, jasno se vidi da Vučić u stvari nikad nije bio na funkciji bez socijalista.

BASTAĆ I KUM – Obradoviću nije priznat status uzbunjivača, tvrdi se da je morao da obavesti prvo tužilaštvo, a da se tek onda obrati medijima. S druge strane, Lešnjaka funkcioneri vlasti uporno nazivaju uzbunjivačem, iako je osnovni preduslov da neko postane uzbunjivač to da nije bio saučesnik u krivičnom delu. Slučaj Marka Bastaća u novom Nedeljniku.

BUGARSKA VEZA – Šta smo naučili od Diljane Gajtandžijeve, i zašto nismo, pita Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.

PATNJA DEMOKRATIJE – Ambijent svevlasti i gušenja inicijativa građana dovodi do odsustva elementarne tolerancije i u opticaj uvodi jezik mržnje koji je predvorje nasilja. Na radost srpskih vlasti, fenomen postaje globalan, piše Boško Jakšić u novoj kolumni u Nedeljniku.

DBR – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Digital Business Review. Tema broja je veštačka inteligencija i „nevidljive prilike za nove prihode“.

PRIRODA I DRUŠTVO – Odnos prema životnoj sredini koju baštinimo rezultat je niskog civilizacijskog nivoa i obrazovanja naroda, njegovog duhovnog i fizičkog siromaštva i odsustvo smisla za zajedničku dobrobit. Otud i marginalizovan značaj Ministarstva za životnu sredinu u okviru svake vlade do sada, kaže za Nedeljnik akademik Vladimir Stevanović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

1993 – Godina 2018. se bliži svom kraju, a stiže nam 2019. godina. Pre dve i po decenije, pre četvrt veka, pre frtalj stoleća, pre dvadeset i pet godina, isticala je 1993, a stizala 1994. Na prvi pogled, beše to davno i sve je bilo drukčije. Jedna slučajno „iskopana“ knjižica, međutim, podseća nas da prave razlike zapravo i nema. U novom Nedeljniku pogledajte šta je i koga je Muharem Bazdulj našao u knjizi „100 ličnosti koje su obeležile 1993. godinu“.

SENKE – U novom broju Nedeljnika Dragoljub Draža Petrović otkriva najčuvaniju tajnu druge sezone serije „Senke nad Balkanom“.

DECA – Priča Slavice Burmazović i njene dece zvuči potresno, dramatično i filmski, ali nije usamljen slučaj. U Srbiji ima još roditelja kojima je bivši partner oteo decu i odveo iz zemlje i čije drame još traju. To je praktično moguće i pored svih kontrola, granica, zakona i međunarodnih konvencija koje bi trebalo da zaštite decu. Na ovom primeru smo, tako, videli ozbiljne pukotine u sistemu. Ali ne zaboravimo ni posledice koje to može da ostavi na mališane. Tekst u novom Nedeljniku.

KORUPCIJA – Prevodeći osnovni rumunski zakon po kome je radio tužilački tim gospođe Keveši, prevela sam i druga podzakonska akta, ali istovremeno vodeći računa o odredbama naših pozitivnih propisa, i iz toga je počeo da nastaje novi predlog Zakona o specijalnom tužiocu za borbu protiv korupcije javnih funkcionera, piše Marinika Tepić u rubrici „Otvoreno“ u novom Nedeljniku.

ČILE – Sa čime bismo mogli da uporedimo čileansku eksploziju? Najpre sa pokretom „žutih prsluka“ u Francuskoj i sa velikim košmarom u Evropi koji nam poručuje da je globalizacija vrtoglavo povećala razliku između siromašnih i bogatih, te da je neophodno da država nešto preduzme kako bi to zaustavila, piše nobelovac Mario Vargas Ljosa u kolumni objavljenoj u novom Nedeljniku.

ŠPANIJA – Kad god identitetska, verska, ideološka ili migrantska pitanja isplivaju na površinu, kleropopulistima i nacionalpopulistima podrška vrtoglavo raste. Čim se ne priča o secesijama, migrantima i islamu u javnom i medijskom prostoru, populistima podrška kopni. Katalonija i separatisti su postali glavna tema španske izborne kampanje i to je loš znak za PSOE, ali i čitavu zemlju jer je došlo do dodatne polarizacije i zaoštravanja odnosa između političkih činilaca i u samom društvu. Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića o predstojećim (još jednim) izborima na Iberijskom poluostrvu.

Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na Novinarnici

APPLE I DIGITALIZACIJA – Apple je konačno lansirao dugo očekivanu striming platformu Apple TV Plus, svoju verziju Netflix-a ili Amazon Prime-a, na kojoj nudi originalni sadržaj, ali Srbi – sudeći po odnosu koji Apple ima prema nama – po svoj prilici neće gledati ni ovaj film. Doslovno. Zašto nas Apple i dalje ne priznaje? Istraživanje u novom Nedeljniku.

GAJIĆ – Bio sam uvučen, baš kao i milioni drugih ljudi koji nisu željeli rat. Što se mene tiče, jeste da sam ja bio kolateralna šteta, jer je prava meta ratnohuškačke kampanje bila moja supruga Mira Furlan, ispričao je za Nedeljnik režiser Goran Gajić, koji je potpisao čuvenu seriju „Vratiće se rode“, a ovih dana gledamo i njegov „Dug moru“.

SAN I SPORT – Lebron Džejms je dugo išao na časove spavanja. Od tada svake večeri 30 do 45 minuta pre nego što legne u krevet, temperatura u sobi mu bude između 19 i 21 stepen. Kada legne, aplikacija za spavanje mu pusti kišu… Kakva je veza između sna i (vrhunskog) sporta? Čitajte u Nedeljniku.

KLARK – Jedan od najznačajnijih muzičara sveta, dobitnik tri nagrade Gremi, čovek koji je svirao sa legendama poput Stena Geca, Arta Blekija, sa Čikom Korijom i sa slavnim članovima benda Rolingstons – Kitom Ričardsom i Ronom Vudom u bendu The New Barbarians, Stenli Klark bio je glavna zvezda poslednjeg 35. Beogradskog džez festivala, a odvojio je vreme za intervju za Nedeljnik.