Pre desetak godina bivši predsednik Ruven Rivlin upozorio je svoje sugrađane da je zemlja podeljena na četiri međusobno suprotstavljena plemena koja se grupišu oko četiri grada: laici oko Tel Aviva, religiozni nacionalisti oko Efrata, ultraortodoksni oko Bnej Braka, i Arapi oko Haife. Rivlin, naravno Aškenaz, naglasio je da tako rasparčano društvo, sa sve većim jazom između grupa, podriva temelje države i dovodi u pitanje opstanak Izraela.
Rivlin tada nije mogao da zna da će se u međuvremenu religiozni nacionalisti i ultraortodoksni Jevreji ujediniti i da će na površinu izaći još opasnija podela unutar jevrejskog korpusa, kako na etničkom tako i na svetonazorskom nivou: na jednoj strani Aškenazi laici, okrenuti Zapadu i univerzalnim vrednostima, na drugoj Mizrahi sa istočnjačko-teološkim opredeljenjima, odnosno potomci onih koji su stvarali moderni Izrael usidrujući ga na Zapadu i naslednici Mizraha koji bi da ga politički odvedu na teokratski istok.
Podela u izraelskom društvu dostigla je takve razmere da će čim utihne oružje u Libanu i Gazi početi borba za Izrael, između onih koji žele da ga drže na koloseku očeva osnivača i onih koji žele da od Izraela naprave teokratsku istočnjačku despotiju. Pesimizam budi i činjenica da ta podela nije samo politička već i etnička, na jednoj strani potomci evropskih Jevreja Aškenaza, na drugoj naslednici Jevreja iz arapskog sveta Sefardi ili Mizrahi u savezništvu sa Haredima.
Ultranacionalistička koalicija i rat u Gazi doprineli su tome da izraelski građani arapskog porekla znatno izgube poverenje u državne organe, vojsku i policiju, što je prvi predznak budućih problema imajući u vidu da arapska zajednica čini 21 odsto stanovništva u Izraelu bez Zapadne obale i Gaze. Još alarmantniji podatak je broj Izraelaca Arapa koji ne bi želeli da njihova deca i unuci žive u Izraelu: prešli su psihološku granicu od 50 odsto.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
