Kako su 1995. zamišljali 2025. godinu?

Još 1995. godine, autori BBC emisije Svet sutrašnjice zamislili su svet 2025. godine, predviđajući brojne tehnološke i društvene promene koje će oblikovati našu budućnost.

Prednost su dali naučnicima i stručnjacima, među kojima je bio i čuveni profesor Stiven Hoking, koji je predvideo velike promene do 2025. godine. Emisija je zamislila svet u kojem će nas preplaviti inovacije, od hologramskih hirurških zahvata do revolucionarnih rešenja za svemirski otpad.

Jedno od predviđanja bilo je da će se dogoditi „sajberspejs nemiri“ 2005. godine, nakon što finansijska tržišta padnu pod uticajem terorizma. Iako nije bilo velikih nemira, hakeri su, ipak, napravili velike štete, a sajber-bezbednost je postala ključna za vlade i kompanije. Takođe, tema kriptovaluta, poput bitkoina, koju su zagovarali oni koji su bili skeptični prema tradicionalnim bankama, postala je sve prisutnija.

Svemirsko rudarenje i problem svemirskog otpada bili su takođe u fokusu emisije. Predviđeno je da će rudarenje asteroida postati unosna industrija, dok će svemirski otpad postati opasnost za astronaute. Rešenje su trebale da budu džinovski penasti gelovi koji bi usporili lomove krša. Danas nemamo takav gel, ali problem svemirskog otpada je veoma aktuelan. Iako industrija svemirskog rudarenja još ne postoji, mnogi stručnjaci veruju da bi uskoro mogla postati stvarnost.

U domenu medicine, emisija je predvidela da će roboti operisati pacijente, sa hirurzima koji će upravljati operacijama na daljinu. Iako se danas ne koriste hologrami za operacije, roboti i napredna tehnologija i dalje igraju značajnu ulogu u operacijama.

Bila su zamišljena i brza i ultra-moderna putovanja, gde bi putnici mogli da stignu za samo 40 minuta do udaljenih destinacija, poput Bangalora. Iako još uvek nemamo ta super-brza putovanja, tehnologija poput holograma, pametnih zvučnika i VR kaciga postala je sastavni deo svakodnevice.

U domenu bankarstva, emisija je zamišljala mikročipove u rukama koji bi omogućili podizanje novca. Danas je skeniranje otisaka prstiju i lica mnogo češća praksa, dok mikročipovi u telu postaju realnost, ali u manjoj meri.

Voditeljka Vivijen Peri, koja je radila na predviđanjima u oblasti medicine, ističe da su neka od predviđanja o genomskom sekvenciranju već postala stvarnost, sa velikim pomacima u dijagnostici i lečenju genetskih bolesti.

Gledajući unazad, Monti Don, koji je bio zadužen za predviđanje razvoja britanskih šuma, smatra da su neka od predviđanja bila previše optimistična, ali da su današnji mladi mnogo osetljiviji na klimatske promene i da se očekuje veći naglasak na održivoj poljoprivredi i uzgoju vlastite hrane, prenosi Danas.

Šta nas, međutim, čeka u budućnosti?

Futuristi poput Trejsi Folouz veruju da će do 2055. godine tehnologija omogućiti „kognitivnu povezanost“ ljudi, gde će se ideje deliti kroz direktno povezivanje mozgova sa serverima. Tom Čizvejt smatra da će bioinženjering i napredna materijalska nauka doneti najveće promene, rešavajući probleme kao što su dekarbonizacija, čista voda i hrana.

Kako će svet izgledati za 30 godina? Profesor Hoking je to sažeo rečima: „Neke od ovih promena su uzbudljive, a neke veoma uznemirujuće. Jedno je sigurno – biće drugačije nego što očekujemo.“