Datum opštih izbora u Velikoj Britaniji se bliži, pa su tako TV ekrani poštanski sandučići i vesti preplavljeni bojama kampanja engleskih političkih stranki.
Baš kao i komercijalni brendovi, političke stranke znaju da korišćenje jedne, karakteristične nijanse doprinosi lakšu prepoznatiljvost.
Plavi, vladajući, konzervativci, suočiće se sa crvenim laburistima 4. jula. Iako su ovo jedine dve stranke sa realnim šansama za pobedu na izborima, druge manje stranke širom britanskog političkog sistema nude pravi kaleidoskop različitih boja. Liberalne demokrate (narandžasta), i Reform UK (tirkizna) i Zelena stranka (pogađajte, lako je), svi se bore za glasove, piše CNN.
Škotska nacionalna stranka koristi žutu, dok su Sinn Fein iz Severne Irske i Plaid Cimru iz Velsa predstavljene skoro identičnim nijansama zelene.
Iako starije stranke vuku ova obeležja još do njihovog osnivanja, važnost boje u kampanji je dobila na još većem značaju sa pojavom nove tehnologije i oglašavanjem između 1950-ih i 1970-ih, objasnio je Dominik Vring, profesor političke komunikacije na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji.
„Sama reklamna industrija pretrpela je promenu oko uvođenja televizije u boji, tako da su boje i ambiciozniji ili inovativniji dizajn sve više postajali značajni“, rekao je on, dodajući da su tokom tog vremena „političke stranke počele da pojednostavljuju njihove poruke.”
Osim jednostavnog prepoznavanja brenda, određene boje su dugo bile povezane sa različitim vrednostima i ideologijama. Žuta je, na primer, često povezana sa liberalizmom, dok je crna tradicionalno predstavljala anarhizam ili fašizam – posebno u Britaniji, gde su sledbenici Britanske unije fašista 1920-ih i 1930-ih bili poznati kao „crnokošuljaši“.
Za Laburističku partiju, korišćenje crvene boje bila je prirodan izbor za ljude povezane sa sindikatima, socijaldemokratama i demokratskim socijalistima. Od Francuske revolucije, boja je naširoko povezana sa levičarskom politikom, simbolizujući krv radnika koji su stradali u borbi protiv svojih tlačitelja.
Nakon osnivanja, na samom početku, laburisti su početkom 20. veka koristili crvenu zastavu kao svoj zvanični logo. „Boja je simbolična za radnički pokret, i za taj period“, rekao je Vring, napominjući da se logo stranke od tada promenio u crvenu ružu.
U međuvremenu, Konzervativna partija je istorijski usvojila sve boje zastave Ujedinjenog Kraljevstva – crvenu, belu i plavu – da bi, možda, sebe promovisala kao branioca britanskih vrednosti. Od te tri boje, ultramarin plava se pojavila kao njena preovlađujuća nijansa. Tradicionalno najskuplja boja za proizvodnju, spomenuta plava dugo ima konotacije bogatstva i konzervativizma.
Među manjim strankama, izbor boja je ponekad bio relativno jednostavan – Zelena stranka koristi zelenu, što nije iznenađujuće, zbog očigledne veze sa zaštitom životne sredine. Liberalno demokratska stranka koristi narandžastu boju – koja je nastala kombinacijom dve stranke i njihovih zaštitnih boja: Liberalne partije (žute) i Socijaldemokratske partije (tada povezane sa crvenom laburistima, od kojih se otcepila u ranih 1980-ih).
U SAD takođe postoji podela – demokrate su plave dok su konzervativniji republikanci crveni.
Uprkos kampanjama, i u Americi i u Ujedinjenom Kraljevstvu, kada birači dođu na svoje biračko mesto da donesu konačnu odluku te boje neće imati nikakav značaj jer se glasački listići štampaju crno-belo.
Tagovi
