Kako su evropski lideri reagovali na ishod izbora u Francuskoj

Evropski lideri su sa olakšanjem i izvesnom zabrinutošću reagovali na ishod vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj, koji bi mogli da dovesu do političke paralize u jednoj od dve ključne članice EU.

Sa olakšanjem su reagovali zato što krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje nije osvojila najviše glasova, čega su se plašili mnogi proevropski lideri, a sa zabrinutošću zbog toga što nijedan politički blok nije osvojio apsolutnu većinu u parlamentu.

Olaf Šolc, kancelar Nemačke, koja se uz Francusku dugo smatra motorom evropskih integracija, izrazio je olakšanje što krajnja desnica nije završila na prvom mestu.

Rekao je da bi bio veliki izazov da je krajnja desnica Marin Le Pen osvojila većinu i da je francuski predsednik Emanuel Makron bio prinuđen na kohabitaciju sa njom, izrazivši nadu da će biti formirana stabilna vlada, prenela je agencija Dpa.

„U svakom slučaju, zadovoljan sam i zbog važnog francusko-nemačkog prijateljstva, a lično mogu da kažem da sam zadovoljan i dobrim odnosom koji imam sa francuskim predsednikom. Nemačka je zainteresovana za uspeh Evropske unije kao nijedna druga zemlja, a to je moguće jedino zajedno sa Francuskom“, kaže Šolc.

Poljski premijer Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta, zvučao je još više euforično.

„U Parizu entuzijazam, u Moskvi razočaranje, u Kijevu olakšanje. Dovoljno da se bude srećan u Varšavi“, napisao je Tusk na X-u.

U Londonu je portparol nove britanske vlade rekao da je premijer Kir Starmer spreman da sarađuje sa francuskim rukovodstvom bez obzira na političku pripadnost.

„Francuska je očigledno jedan od najbližih partnera Ujedinjenog Kraljevstva. Kao članice NATO-a i G7, imamo mnogo zajedničkih interesa. Premijer je ranije rekao da će sarađivati sa svakom vladom u Evropi i širom sveta“, naveo je portparol Starmerovog kabineta.

Prema konačnim rezultatima izbora u Francuskoj, na kojima je zabeležena visoka izlaznost, levičarska koalicija je osvojila najviše poslaničkih mandata, Makronov centristički savez našao se na drugom mestu, a krajnja desnica na trećem. Krajnja desnica je znatno povećala broj mandata u parlamentu, ali je osvojila daleko manje nego što se očekivalo, s obzirom na dogovor levice, centra i desnice pred drugi krug.

Nekoliko zemalja članica EU, uključujući Italiju, Holandiju i Švedsku, skrenulo je udesno na najnovijim nacionalnim izborima na kojima su birači glasali za evroskeptične stranke koje obećavaju nacionalistička rešenja za evropska pitanja kao što su inflacija, migracija i invazija Rusije na Ukrajinu koja je dovela do egzodusa miliona izbeglica u članice EU.

Neki proevropski političari, poput nemačkog socijaldemokrate Mihaela Rota, upozorili su da rezultati izbora u Francuskoj nisu povod za slavlje.

„Marš desničarskih nacionalista i desnih ekstremista je zaustavljen. To je velika zasluga Francuza. Ali nema razloga za slavlje jer su nacionalistički populisti na desnici i levici jači nego ikad. Centar je slabiji nego ikad. Emanuel Makron je stoga doživeo veliki neuspeh“, rekao je Rot za list Tagesšpigel.

Dok još nije jasno iz koje stranke će doći sledeći premijer, izvesno je da će Makron zadržati određena ovlašćenja nad spoljnom politikom, evropskim poslovima i odbranom, u skladu sa Ustavom Francuske. Predsednički mandat Makrona traje do 2027. godine, a on je rekao da se neće povući pre njegovog isteka.

Ipak, francuski predsednik je oslabljen posle jučerašnjih izbora i to će imati posledice po Nemačku i po celu Evropu, rekla je analitičarka Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja Ronja Kempin.

„Mislim da će Nemačka morati da se prilagodi novom odnosu snaga u Francuskoj. Imamo oslabljenog predsednika koji je u znatno većoj meri primoran da sluša parlamentarnu većinu i koji više ne može da deluje tako slobodno kao u poslednjih sedam godina“, kazala je Kempin.

U Italiji je populistički lider desničarske Lige Mateo Salvini, glavni saveznik francuskog Nacionalnog okupljanja, pohvalio rezultat te partije kao najbolji do sada i kritikovao Makrona zbog okupljanja levice, centra i desnice uoči drugog kruga sa ciljem sprečavanja pobede Marin Le Pen.

Brojni kandidati iz tog širokog fronta koji su se kvalifikovali za drugi krug izbora povukli su se u korist onih za koje je procenjeno da imaju veće šanse za pobedu.