Kao i svi ostali u njenoj porodici i većina ljudi u fabrici u kojoj je radila, smeštenoj u ovom gradu koji živi od tekstilne industrije, Roberta Travaljini smatrala je sebe zagriženim pristalicom političke levice.
Otac ju je, dok je još bila dete, vodio na mitinge Komunističke partije pune muzike, plesa i vatrenih govora radničkih lidera. Kada je postala punoletna, zaposlila se u fabrici tekstila i sama glasala za partiju.
Ali to je bilo pre nego što se sve promenilo – pre nego što je Kina postala sila tekstilne industrije koja je osakatila sve lokalne fabrike; pre nego što su ona i njene kolege ostali bez posla; pre nego što je postala majka dvojice odraslih dečaka koje izdržavaju roditelji u penziji; pre nego što su kineski imigranti stigli u Prato, iznajmili zatvorene fabrike tekstila i počeli da šiju odeću po čitavu noć.
Na nacionalnim izborima 2018. godine, 61-godišnja gospođa Travaljini glasala je za Ligu, ekstremno desničarsku partiju čiji je lider Mateo Salvini ponudio rešenje za italijanske nevolje: zatvaranje granica. Ocrnivši islam i upozorivši na “invaziju” koja Italijanima preti “etničkim čišćenjem”, Salvini se zakleo da će držati podalje od italijanske granice brodove na kojima pristižu migranti sa severa Afrike. Predstavio se kao nacionalista koji će spasti ono što je italijanska levica izgubila dugo pre nego što se pretvorila u distanciranu elitu.
Kako se Roberti Travaljini činilo, Salvini se obraćao ljudima poput nje i nudio im smisleno objašnjenje onoga što im se dogodilo: mračne svetske sile i moralno izopačeni imigranti ukrali su im ono što im je pripadalo po rođenju kao Italijanima – obećanje komfornog života.
“Drže nas u šaci svetske elite koje žele da budemo sve siromašniji”, kaže Roberta.
Uspon Lige – sada prognane iz parlamenta, ali spremne da povede na narednim nacionalnim izborima kad god oni bili održani – uglavnom se objašnjava kao posledica besa javnosti zbog imigracije. To izvesno jeste važan faktor, ali temelji promene udareni su pre više decenija, kada su se središta tekstilne industrije poput Prata našla na udaru svetskih ekonomskih sila i konkurencije iz Kine koja se sve brže razvijala.
Italija se ispostavila naročito ranjivom pred kineskom konkurencijom, pošto su u zanatskim proizvodnjama tekstila, kože i obuće dugo dominirale male porodične firme koje nisu mogle da se takmiče sa fabrikama u zemlji sa 1,4 milijarde stanovnika. Četiri italijanske regije – Toskana, Umbrija, Marke i Emilija Romanja – koje su birale komuniste, a potom osamdesetih godina podržavale kandidate levog centra, poslednjih godina su se okrenule ekstremnoj desnici.
Zvanična stopa nezaposlenosti u Italiji je veći deo protekle decenije bila viša od deset odsto. Visoki javni dug u kombinaciji sa evropskom regulativom ograničenja deficita sprečio je vladu da troši kako bi podstakla rast. Banke ugušene lošim kreditima više ne pozajmljuju novac. Stanovništvo stari, porez se masovno izbegava, a talentovani mladi ljudi napuštaju zemlju.
Pišu Piter S. Gudmen i Ema Bubola
© 2019 The New York Times
Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 16. januara.
U novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku čitajte i:
Decenija zablude – Ovu deceniju fundamentalno su oblikovale tehnološke inovacije mladih ljudi, u obliku društvenih mreža i aplikacija, masovne migracije mladih iz Afrike i sa Bliskog istoka u Evropu, i iz Latinske Amerike u SAD, bolesti mladih, naročito mentalne i bolesti zavisnosti, ali i moralne osude mladih, od #MeToo i Black Lives Matter pokreta u Americi do masovnih demonstracija u Hongkongu. Bret Stivens analizira – zašto i kako su mladi ljudi dominirali ovom decenijom?
Inflamacija i starenje – Specijalisti biologije starenja identifikovali su stanje koje se retko prepoznaje, a koje znatno doprinosi širokom opsegu oboljenja, od srčanih, preko dijabetesa, karcinoma i artritisa, do depresije i Alchajmerove bolesti. To stanje je hronična inflamacija, vrsta iritansa koji podriva dobrobit maltene svakog telesnog sistema. Zbog nje, takođe, ubrzano starimo.
Život posle Instagrama – Tinejdžeru koji je odrastao na društvenim mrežama i na njima se povezao sa hiljadama ljudi koji takođe većinu vremena provode s telefonima u rukama dogodila se najgora stvar koja se jednom takvom tinejdžeru može dogoditi: ugašen mu je profil na Instagramu sa više od milion pratilaca. Šta sada?
Šta je cilj “Sardina”? – Pokret “Sardine”, nazvan po sposobnosti učesnika da se zbiju na gradskim trgovima, izražava gađenje koje liberalni Italijani osećaju prema Salviniju i njegovoj antimigrantskoj odnosno antievropskoj agendi. Ipak, mnogi se pitaju mogu li „Sardine“ da ostanu ujedinjene i ako postanu stranka i izađu na crtu Ligi na izborima.
„Live Baby Live“ – U uvodnim scenama filma “Live Baby Live”, INXS svira “Guns in the Sky”, a dok bitovi odzvanjaju londonskim Vemblijem, sjaj australijskog rok benda vraća se u život: fanki gitarski ritmovi, saksofoni, uzane pantalone i emocijama nabijeni glas pevača Majkla Hačinsa. Film koji je zabeležio koncert održan u julu 1991. godine pred skoro 74.000 ljudi u potpunosti je restauriran sa originalne 35-mm trake i sada se prikazuje u bioskopima širom sveta u 4K ultra HD rezoluciji.
Da li su koale stvarno toliko ugrožene? – Nema nikakve sumnje da požari koji haraju Australijom škode koalama. Pošto su velika područja njihovog staništa spaljena, još uvek je neizvesno kakva budućnost čeka vrstu koja je ionako ugrožena. Neke koale su spasene iz divljine, ali pošto vatra i dalje gori, teško je znati koliko ih je tačno stradalo. Ipak, da li je moguće otići predaleko u predstavljanju nevolje koja je zadesila ove životinje?
Feranteizam i žene u književnosti – Književna fikcija u Italiji se dugo smatrala muškom stvari. Izdavači, kritičari i komisije koje dodeljuju nagrade otpisivali su knjige ženskih autora kao literaturu za plažu. Rugali su se Eleni Ferante, autorki Moje genijalne prijateljice, kao spisateljici vikend-romana. A onda je njena napolitanska saga postala međunarodna senzacija, ohrabrivši talas žena koje sada osvajaju prestižne nagrade, njihovi romani se prevode i prodaju u ogromnom broju primeraka.
Klimatske promene i skandinavsko vino – Predviđa se da će vremenski uslovi u Skandinaviji u narednih pedeset godina postati onakvi kakvi su danas na severu Francuske. U poslednjoj deceniji zime su usled zagrevanja postale blaže, leta su se produžila, a vina koja osvajaju nagrade sve su brojnija. Nordijski vinari su podsticaj za investiranje pronašli na jugu Evrope gde se proizvođači vina bore za opstanak.
Rodna neravnopravnost u Japanu ne dozvoljava ženama ni da se školuju – Skandal koji je otkrio diskriminaciju na Medicinskom univerzitetu u Tokiju čiji su zvaničnici priznali da su godinama manipulisali rezultatima prijemnog ispita kako bi sprečili ženske kandidate da upišu fakultet najbolja su ilustracija pozicije žena u obrazovnom sistemu ove zemlje. Ipak, godinu dana pošto je skandal otkriven, fakultet je upisalo više žena nego muškaraca.
Evropa preuzima vođstvo u trci za džinovski teleskop – Sve donedavno, najmoćniji teleskopi na Zemlji nalazili su se na planinskim vrhovima u Americi poput Palomara, Kit Pika i Mauna Kee. Ali više ne. Evropska južna opservatorija, multinacionalna organizacija, pozvaće prvi zrak svetlosti u teleskop koji će zaseniti sve druge. Evropski ekstremno veliki teleskop u Čileu imaće ogledalo prečnika 39 metara i biće najmoćniji teleskop na svetu.
Tagovi
