Marti Kuper, inženjer u Motoroli, 1973. godine izašao je na ulice Menhetena sa glomaznim predmetom dugačakim oko 23cm i teškim kao vreća šećera. Krenuo je iz Šeste avenije i pozvao svog rivala, iz druge telekomunikacione kompanije, Džoela Engela, i rekao mu kroz slušalicu prototipa Dynatac: “Zovem te preko svog mobilnog telefona. Pravog, onog što može da se nosi u ruci i prenosiv je.” Taj poziv 3. aprila, pre pedeset godina, je bio prvi poziv na javnom mesto preko nosivog mobilnog telefona, piše The Economist

“Cigla” (The Brick), naziv po kome je mobilni telefon postao poznat, doneo je velike promene u komunikaciji. Kuper je svoju inspiraciju, za ovaj telefon, dobio iz dvosmernog radija koji je nosio Dik Trejsi, detektiv iz stripa. Moderni preklopni telefon podseća na „Komunikator” kapetana Kirka, gadžet koji je Kirk koristio u seriji „Zvezdane staze” iz 1960-ih. U realnom svetu, mobilni telefoni promenili su način pripovedanja: likovi su mogli međusobno da komuniciraju sa bilo kog mesta u bilo koje vreme. To je otvorilo nove mogućnosti za radnju i likove u filmovima i na televiziji.

Kada su se prvi komercijanli mobilni telefoni pojavili 1983. godine, jedino su oni “mega-bogati” mogli da ih priušte. A u filmovima ova novonastala sprava povezivala se sa pohlepom. Godine 1987. Majkl Daglas je govorio sa jednim – Motorola Dynatac 8000X – kao Gordon Gekko u „Volstritu“, što je bilo jedno od prvih pojavljivanja mobilnih telefona na ekranu. (Taj uređaj je 1984. koštao oko 4.000 dolara, što bi danas bilo oko 12.000 dolara.) „Novac nikada ne spava,“ rekao je finansijer (Majkl Dagalas) u telefon dok šeta plažom uz izlazak sunca. U „American Psycho“(2000), još jednom filmu iz osamdesetih, mobilni telefon je bio stalni deo Patrika Bejtmena (Kristijan Bejl), poznatog psiho ubice.

Ručni telefoni su i kroz devedesete ostali statusni simbol. U filmu “Clueless”, Šer i njena ekipa kroz ceo fim nose svoje mobilne telefone kao neke šik modne dodatke. U bioskopu,  elektronske kompanije uočile su priliku za promovisanje svojih proizvoda. Nokijini inženjeri su model 8110 posebno promenili za „Matriks“ (1999) dodavanjem mehanizma sa oprugom koji Neo (Kijanu Rivs) pomera da bi otkrio tastaturu. Vremenom, i prelaskom u novi milenijum, telefonske komapanije počele su da proizvode različite modele, pa Ben Stiler „Zulanderu“ (2001) to ismeva: glumeći glupog supermodela koji koristi telefon na preklop veličine svog palca. 

Kako su mobilni telefoni postali jeftiniji, ljudi su ih sve više kupovali, a scenaristi su morali da ugrade sada sveprisutne uređaje u zaplet svojih filmova. Fraza „Moj telefon je mrtav“ ubrzo je postala kliše. „Saw“(2004) je ponovo povratio ulogu telefona u horor filmovima; ubica ugrađuje zamke u mobilne telefone koje postavlja svojim žrtvama. U filmu „Phone“ (2002), korejskom hororu, broj mobilnog telefona je proklet; u filmu „Cell“ (2016), koji je adaptaciji romana Stivena Kinga, misteriozni signal koji se emituje preko mobilne mreže dovodi do toga da ljudi postanu nasilne ubice. 

Brza evolucija mobilnih telefona doprinela je i dala inspiraciju za mnoge špijunske trilere. U filmu „Tomorrov Never Dies“(1997), Ericsson telefon Džejmsa Bonda se udvostručuje kao daljinski upravljač, omogućavajući mu da pobegne od negativaca. „The Bourne Identity“ (2002) prikazuje strahove u vezi sa privatnošću: amerikanci aktiviraju svoje ubice putem tekstualne poruke i prate glavnog lika preko njegovog telefona.

Baš kao što su telefoni transformisali društvo, neki reditelji su svoje kamere zamenili pametnim telefonima. Šon Bejker je snimio „Tangerine“ (2015), film koji prati transrodnu seksualnu radnicu, koristeći iPhone, kao i Stiven Soderberg za film „Unsane“(2018) i „High Flying Bird“(2019). Veliki broj nedavnih produkcija se čak fokusira na samu tehnologiju. „BlackBerry“ (2023) je verovatno prvi biografski film o mobilnom telefonu; „Mobile 101, a Nokia story“, finska TV drama iz 2022. godine, je hronika kreativnog uništenja u tehnološkoj industriji. Samo je pitanje vremena kada će „iPhone: the Motion Picture“ i „Motorola“ dobiti svoje filmove o priči svog porekla. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.