Kada istorija može da se pokaže prstom, to uvek bude nekako drugačije. Tako je i bilo tokom razgovora sa akademikom Tiborom Varadijem, jedan malo drugačiji intervju sa čovekom koga smo navikli da slušamo o temama kao što su status Kosova i proceduralna pitanja u međusobnim tužbama država nastalih u raspadu Jugoslavije.
To je bilo ovde, pokazao je kroz prozor svoje novosadske adrese – druga adresa mu je u Budimpešti gde sada već se može reći i decenijama predaje na CEU univerzitetu – kada je prebirajući po ličnoj arhivi naišao na naslovnu stranu „Njujork tajmsa“ s početka aprila 1999. godine na kojoj je u krupnom planu slika srušenog novosadskog mosta.
I životna priča Tibora Varadija, člana SANU, globalno priznatog stručnjaka za međunarodno pravo, i ne manje važno, književnika, svojevrsno je svedočanstvo o ovom našem 20. veku.
„Možda će vam ovo biti zanimljivo da pogledate“, rekao nam je pružajući papir. Bila je to peticija s početka devedesetih godina, s početka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, da se ne kažnjavaju građani Srbije koji se ne odazovu na vojni poziv za ratište. Na tom papiru stajao je samo jedan potpis, upisano ime, polje za broj lične karte ostalo je prazno. Pisalo je ime Sajrusa Vensa, jednog od glavnih međunarodnih pregovarača.
„Normalno, nije mogao da upiše broj lične“, rekao nam je Tibor Varadi uz osmeh. „Bio je to simbolični čin podrške toj našoj ideji.“
I uloga Tibora Varadija, ministra pravde u Vladi Savezne Republike Jugoslavije za mandata Milana Panića, tako će reći godinama kasnije, bila je simbolična. Baš kao što je i Milan Panić simbolično bio premijer. Jer sva vlast je bila na drugom mestu, kod Slobodana Miloševića.
I taj period je jedna epizoda koja akademika Tibora Varadija, profesora međunarodnog prava, uz to i književnika, čini neposrednim svedokom našeg nesretnog 20. veka.
Uoči razgovora prolazimo kroz slike – na jednoj je baš Milan Panić na istom tom mestu gde smo razgovarali, na drugoj se vidi kako Varadi drži govor pored Zorana Đinđića tokom čuvenih šetnji…
Često se, kada se govori i o prvim izborima 1990. godine, podseća kako su se „moćna intelektualna imena“ tada kandidovala. Među njima je bio i Varadi. I pobedio je. Bio je poslanik.
Tibor Varadi je rođen u porodici poznatih zrenjaninskih advokata, rođen je 1929. godine dok se taj grad još zvao Veliki Bečkerek. Završio je prava u Beogradu, a tokom šezdesetih godina je i magistrirao i doktorirao na Harvardu, što nije bilo baš uobičajeno za studenta iz neke socijalističke zemlje. Bio je urednik čuvenog novosadskog avangardnog književnog časopisa „Új Symposion“, koji je u jednom trenutku morao da brani na sudu. Decenijama je predavao na novosadskom Pravnom fakultetu, da bi na prelazu 1992. na 1993. godinu, nedugo pošto je Milan Panić izgubio izbore, otišao iz zemlje.
Paralelno je od 1988. predavao na Berkliju, Emoriju, Kornelu, na kraju na CEU u Budimpešti, zbog čega je u tom gradu njegova druga stalna adresa.
O svemu tome Tibor Varadi je govorio u velikoj ispovesti za Nedeljnik…
TIBOR VARADI U NOVOM NEDELJNIKU: O komunizmu, šovinizmu, Vojvodini, „našim“ Mađarima, onom jogurtu * O ratovima, ratnim zločinima, demokratskim promenama, Hagu, Akademiji * O Đinđiću, Koštunici, Dobrici Ćosiću, Miloševiću * O Milanu Paniću, Ratku Mladiću, Nebojši Popovu, Vučiću i Orbanu * O pravu i pravdi…
Ceo tekst u novom Nedeljniku, vanrednom izdanju koje povodom Dana primirja na kioske dolazi već u sredu 10. novembra. Digitalno izdanje na Nstore.rs
Tagovi
