Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Fric (nekada Gojko), Dobrila i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive.
Posle dvadesetak godina Srđan Valjarević je u Nedeljniku svake nedelje objavljivao novih sedam dana u životu ove trojke u opštini Voždovac. I bio je to rad sličan onome Dikensa, Artura Konana Dojla, Dostojevskog… da se ti nastavci iz novina (Nedeljnika) na kraju kompiliraju u knjigu „Fric i Dobrila“ koja je izašla nedavno u izdanju Lagune.
I sada u „bindžovanju“ ovih kolumni, malih epizoda u životu ove trojke, jasno je koliko ove priče obuhvataju više od četrdeset kvadrata stana na Konjarniku. One se rastežu na hektare i hektare Srbije u kojoj je i napasnik iz Brusa, spaljena kuća novinara iz Grocke i mnogo toga.
I knjiga je bila glavni povod da krenemo u razne teme, ali da se prevaziđe dnevno politički trenutak već da se zaroni u korene naših zabluda, lutanja i na kraju, kako će ih Valjarević nazvati – čistih poraza.
KAKO SU NASTALI FRIC I DOBRILA:
Novak Novak je bio moj stric, i zbog nekih besmislenih sukoba, razlaza u porodici, upoznao sam ga tek par godina pre njegove smrti. I u jednom trenutku mi kaže: „Jesi li ti razmišljao da pišeš za novine?“ To je bilo 1993/ 1994. „Zvaće te sigurno. Kad-tad. Ali da znaš, nemaš neku veliku strast prema politici, kao i ja što nemam. Zato moraš da smisliš nešto što možeš u nastavcima da pišeš. Tako sam ja smislio ’Pozorište u kući’.“
CEO TEKST INTERVJA SA SRĐANOM VALJAREVIĆEM ČITAJTE U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA (NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA) KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 30. DECEMBRA. NAREDNI BROJ IZLAZI 13. JANUARA
Tagovi
