Nedostatak sna i sindrom izgaranja idu ruku po ruku, tvrdi Forbs. Američka fondacija za spavanje navodi da „spavanje manje od šest sati svake noći jeste jedan od najboljih prediktora izgaranja na poslu“.
Vrlo često, da bismo završili sve, žrtvujemo preporučenih sedam do devet sati sna. U teoriji znamo da nam spavanje pomaže da budemo efikasniji i ispunjeniji na poslu. Ali, teži deo je to i ostvariti.
Podaci kažu da samo deset procenata Amerikanaca kao prioritet postavlja san u odnosu na fizičku aktivnost, ishranu, rad, društveni život i lične interese. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti nazvao je to epidemijom javnog zdravlja. Čak iako možda ne osećamo izgaranje ili jak stres, san je vrlo važna preventivna mera.
Kako popraviti san? Studija sa Barkija pokazala je da noć bez sna uvećava osećaj anksioznosti za 30 procenata. Ponekad radimo previše iz straha da nećemo stići da uradimo sve što treba. Ali, drugačiji pogled na ono što smo zaista postigli možda pomogne da se osećamo spokojnije ako ipak manje budemo radili.
Drugi savet je pojednostaviti život tako da niste toliko zauzeti. Takođe, vežbajte odmor tokom dana, slušajući signale koje vam šalje telo i pravite pauze. Umor, gubitak fokusa i razdražljivost znaci su da treba da se odmaknete od stola i napravite pauzu. Što manje stresa akumulirate tokom dana, lakše ćete uspeti da se smirite i odmorite tokom noći.
U knjizi „The Business Of Sleep: How Sleeping Better Can Transform Your Career“, profesorka organizacionog ponašanja Viki Kalprin, objašnjava posledice lošeg sna. Ona kaže da postoje kognitivne posledice: na pamćenje, način donošenja odluka i kreativnost – sve to trpi zbog nespavanja. Takođe, ono utiče i na fizičko zdravlje, a tu su i emocionalne i društvene posledice, pre svega zbog raspoloženja.
Mozak ne može da radi kako treba ako se niste dobro odmorili.
Važna stvar je fokusirati se na napredak umesto na perfekcionizam kada je reč o higijeni spavanja. Eksperti za probleme sa snom kažu da postoje tri komponente zdravog sna: trajanje, spavanje bez buđenja i dubok san. Poslednja dva su posebna važna za kvalitet sna. Iako su neki saveti opšta mesta, stručnjaci tvrde da je jako važno pridržavati ih se: Ići svako veće u krevet u isto vreme. Izbegavati stimulanse koji smanjuju kvalitet sna, kao što su alkohol i kafa, i to četiri do šest sati pre odlaska u krevet. Isključiti uređaje dva sata pre odlaska u krevet, kako to ne bi uticalo na kvalitet dubokog sna. Vežbajte tokom dana, radije nego pre odlaska na spavanje. Izbacite iz spavaće sobe sve stimuluse koje bi mogle da vam izazovu anksioznost ili da vas podsećaju na posao. Spavajte u zamračenoj i hladnijoj sobi. Vežbajte rutinu spavanja kako biste skrenuli misli sa posla, briga ili planova.
Naravno, nećete uvek uspeti da ispunite cilj. Fokus na progresu je zato važnija od uspeha. To su te male pobede važne.
Tagovi
