Čak i ako su se, makar zbog turbulencija i (učestale) smene vlasti, u Srbiji pomno pratili lokalni izbori u Crnoj Gori, mnoge je iznenadilo što je na najvećem poprištu, u Podgorici, najbolji rezultat ostvario pokret „Evropa sad“. Tek je malo jasnije kada se zna da su ovaj pokret osnovali bivši ministri u vladi Zdravka Krivokapića, Milojko Spajić i Jakov Milatović, odgovorni za program koji je ukinuo dažbine za zdravstveno osiguranje i tako povećao prosečnu platu u Crnoj Gori na iznad 700 evra.
Upravo je Milatović ovih dana u žiži: pretpostavlja se da će postati gradonačelnik Podgorice, a analitičari predviđaju sjajan rezultat „Evrope sad“ na narednim parlamentarnim, možda i predsedničkim izborima. On je govorio za novi Nedeljnik.
Pakete podrške je većina zemalja imala, ali vi ste u celoj toj ekonomskoj frci imali podizanje plata. Kako ste to izveli?
Magistrirao sam na Oksfordu. Za dve godine je bilo neverovatnih ljudi koji predaju, ali jedno predavanje sam posebno zapamtio. Robert Alen, profesor istorije ekonomske misli, postavio nam pitanje – zašto se industrijska revolucija desila baš u Britaniji, a ne u Kini, Pruskoj, Austriji…
Nikada do tada nisam to posmatrao iz tog ugla i onda sam se bavio elaboracijama. Ima različitih teorija, a jedna o kojoj je on pisao i delimično je i dokazao, glasi da je u tom trenutku u Britaniji odnos plata i cene kapitala bio najbolji u korist plata, pa je privreda morala dodatno da bude inovativna.
Kod nas je tada minimalna plata bila 220 evra, a prosečna oko 500 evra. Pričao sam o tome sa Spajićem. Postoji razlika između mene i njega, ja sam kao doktor dijagnostičar, a on je kao hirurg, implementator. I od toga smo krenuli i tako je nastao program „Evropa sad“.
Ali mi nismo izveli nikakvu nuklearnu fiziku. Samo smo posmatrali stvari iz svih uglova. Male su plate, a udeo sive ekonomije na tržištu je ogroman. Građani prime zaradu od 220 evra, a ostatak u kešu dobiju na ruke. Država ne primi svoj deo i zbog toga mora da optereti privredu koja plaća svoje dažbine.
Mi smo podigli minimalnu zaradu značajno, na 450 evra, i ukinuli doprinose za zdravstvo.
Zbog smanjenja doprinosa povećane su u proseku neto plate, u proseku od 150 do 200 evra. Kad smo imali povećanje neto plate, ljudi su taj novac vratili u ekonomiju. Neko je podigao kredit, neko je kupio detetu nove patike, neko je malo duže ostao na moru… Smanjenje doprinosa se vratilo kroz značajno povećanje prihoda od PDV-a.
I bilans kaže da se to isplatilo?
Imali smo i primetan porast zaposlenosti. Naravno, jedan deo tih ljudi je već radio, ali su iz sive ušli u formalnu ekonomiju. Poslodavci više nemaju potrebe da se plaše i da se opterećuju dažbinama. Ovde je svako bio pomalo siv, a mi smo napravili sistem da ne moraju više da budu sivi.
Da vam ilustrujem. Suština nije u tome koliko imate u levom džepu, a koliko u desnom. Ono što smo mi uradili jeste da smo smanjili udeo koji imate u levom džepu, ali smo značajno povećali udeo u desnom. Da li ćemo da govorimo koliko imamo ukupno u oba džepa ili o tome da manje ima u levom? U prvih devet meseci ove godine imali smo ukupnih prihoda u budžet za 150 miliona više od onog što je planirano.
***
Jakov Milatović (36) magistrirao je na Oksfordu, a u Crnu Goru se vratio sa pozicije glavnog ekonomiste EBRD-a za region.
On za novi Nedeljnik govori o proteklim izborima u Crnoj Gori, svom ulasku u politiku, reformama, odnosima u vladi i na političkoj sceni, odnosu prema Srbiji…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 3. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN ISTORIJA
