Zamislite svet u kom je komad torte luksuz, a slatkiši misaona imenica. Za britansku decu rođenu tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata, ovo nije bila fikcija već svakodnevica.
U godinama kada su ljudi šećer dobijali bukvalno „na kašičicu“ – a često ni toliko – životi miliona dece rođene tokom tog perioda dobili su nenameran, ali neprocenjiv zdravstveni benefit.
Dok su odrasli možda sa čežnjom gledali na prazne police i maštali o kockici čokolade ili barem jednoj piškoti, upravo te restrikcije su na duže staze postavile temelje za dugoročno zdravlje generacija rođenih u to doba. Iako niko tada nije mogao ni da nasluti, strogo ograničen unos šećera -usled nestašice- stvorio je uslove koji su deci omogućili da izrastu u odrasle ljude sa značajno manjim rizikom od dijabetesa, hipertenzije i drugih metaboličkih poremećaja.
Najnovija studija pokazuje da su bebe rođene u Britaniji tokom perioda restrikcije šećera imale čak 35% manji rizik od dijabetesa i 20% manji rizik od hipertenzije u odraslom dobu. I ne samo to – ukoliko su te bolesti i nastale, pojavile su se godinama kasnije u poređenju sa onim bebama rođenim kasnije, nakon ukidanja ograničenja.
Kako su restrikcije promenile zdravlje nacije
Tokom i nakon rata, britanska vlada strogo je ograničila dostupnost ključnih namirnica, uključujući šećer, mlečne proizvode i jaja. Ovo je rezultiralo kreativnim receptima poput „Wacky cake-a“ – torte napravljene bez mleka, putera ili jaja. Iako naizgled surova mera, rastrikcije su postavile temelje za ishranu koja bi danas bila gotovo idealna po savremenim nutricionističkim standardima.
Istraživači sa Univerziteta Južne Kalifornije analizirali su podatke iz U.K. BioBank baze kako bi uporedili zdravlje oko 60.000 ljudi rođenih pre i posle ukidanja restrikcije šećera 1953. godine.
Ključna otkrića? Bebe koje su prve dve godine života provele pod ovim ograničenjima razvijale su se u okruženju sa znatno nižim unosom šećera, što je direktno uticalo na njihov metabolizam i preferencije u ishrani u kasnijem životu.
Zašto su prve godine ključne?
Prvih 1.000 dana života – od začeća do druge godine – presudne su za razvoj tela i mozga. Prekomeran unos šećera tokom trudnoće može uticati na težinu bebe pri rođenju, povećati rizik od insulinske rezistencije i oblikovati dugoročne prehrambene navike. Studija je otkrila da ljudi iz perioda restrikcija i decenijama kasnije unose manje dodatog šećera od onih koji su odrasli bez ograničenja.
“Ovo istraživanje je poput prirodnog eksperimenta. Uklanja ‘buku’ drugih faktora poput socioekonomskog statusa ili geografije,” objašnjava nutricionistkinja Džulijana Koen sa Univerziteta Harvard za SCIAM.
Šta možemo naučiti iz prošlosti?
Danas, preporuke poput one iz američkog CDC-a (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti) savetuju da deca mlađa od dve godine uopšte ne unose dodatni šećer, dok ostatak populacije treba da ograniči unos na manje od 10% dnevnih kalorija.
Realnost je, naravno, daleko od toga – prosečan američki mališan unese gotovo šest kašičica šećera dnevno, dok mnoge trudnice konzumiraju i do tri puta više od preporučene količine.
Međutim, stručnjaci upozoravaju – nije cilj izbaciti šećer u potpunosti. “Sve je u umerenosti,” kaže Tadeja Gračner, ekonomistkinja sa Univerziteta Južne Kalifornije i vodeća autorka studije. “Rođendanska torta, bombona ili kolač s vremena na vreme su u redu. Ključ je u tome da to ne bude pravilo, već izuzetak.”
Tagovi
