Rusi su se razmahali sa prikazom sile po belom svetu i obećali su zaštitu i podršku nizu afričkih zemalja i tvrdili su do pre nekoliko časova da su potpuno iza Asadovog režima. Kada su problemi krenuli, poslali su emisare u Damask da popričaju sa saveznicima i umesto očekivane vojne reakcije obezbedili su svom prijatelju kuću, ali u Moskvi. Kako posle iskustva Jermena i asadovaca da ne poverujete u tačnost izreke o tome da „teško onom koga Rus brani“. Imamo i mi neka iskustva iz bliske prošlosti. Kažu nam da 1999. godine Rusija nije imala politiku koja je bila odlučna, ali da su kasnije shvatili da su u stvari izloženi agresiji NATO-a preko Srbije. Možda, neka se teše, ali nisu oni bombardovani. Zatim izveli su juna 1999. godine prikaz sile prelaskom bataljona desantnika sa Majevice preko Srbije do aerodroma Slatina, pravili su nekakav šou tamo i predali su bazu NATO-u, premestili se tamo gde je rečeno da treba da budu i potčinili su se američkoj komandi. Ruski kontingent u KFOR-u ostao je na terenu do 2003. godine u američkom sektoru i onda su otišli kući jer su imali neka važnija posla i više interese.
Iranci nisu pravili puno buke i tiho su se povukli sa terena i zasada čini se da su se pomirili sa golemim porazom. Puno su uložili u prisustvo u Siriji koja je bila kičma strategijskog koridora preko Iraka do Libana. Držali su Izrael u šahu, prebacivali su ljude i tehniku i držali su punktove iz kojih su visoki oficiri komande Kuds kontrolisali prilike. Iranci su imali pri ruci manevarske jedinice Hezbolaha koje su uvodili u borbe u Siriji po proceni potreba, koliko treba kada zatreba.
Navodno pokušali su neku intervenciju, ali brzo su shvatili da je došao kraj asadovaca koji su ostali bez daha. U situaciji u kojoj je Cahal u Libanu i na nebu avioni sa Davidovom zvezdom na krilima, bilo bi besmisleno da se narušeni resursi Hezbolaha žrtvuju u izgubljenom ratu.
Iranci su ostali odsečeni jer je pao čitav koridor preko Sirije u samo nekoliko časova. Vladine jedinice su se povukle sa Eufrata. U Deir ez Zor ušli su Kurdi, pa su najureni od alšamovaca. Američka avijacija podržava kurdske jedinice u nastojanju da konsoliduju položaje oko Eufrata i potisnu HTS.
Preko istočnih pustinjskih oblasti Sirije prodrle su do Palmire antivladine formacije. Kudsovci su uradili jedino šta je preostalo – otišli su kući i Asadov poraz sada je odbacio Irance daleko od izraelske granice i sada Hezbolah nema zaleđe. U konfuznih 10-12 dana cahalovci su iskoristili priliku da naškode protivnicima koliko se god može i uništavaju sredstva ratne tehnike i municiju u bazama sirijske armije koje su ostale prazne pre dolaska pobunjenika. Na listi za uništenje su fabrike sirijske vojne industrije. Jedinice Cahala ušle su u demilitarizovanu zonu na Golanskoj visoravni koja je bila zona odgovornosti UN misije UNDOF. Zauzeli su dominantne pozicije na terenu na planini Hermon na sirijskoj strani i odatle prate razvoj prilika.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
