Tokom poslednjih nekoliko godina stopa samoubistava među tinejdžerima zastrašujuće je skočila. Raste i broj obolelih od depresije, a mentalno zdravlje u Americi sveukupno se pogoršava. Šta se dešava? Moj odgovor počinje sa tehnologijom, ali u stvari govori o određenoj vrsti svesti koju izaziva život na internetu.
Kada se promeni stil komunikacije, menjaju se i ljudi. Volter Ong 1982. godine je opisao način na koji je, pre više vekova, promena iz oralne u štampanu kulturu transformisala ljudsku svest. Pripovedanje je nekada bilo iskustvo koje se deli, sa naglaskom na poslovici, paraboli i mitu. Sa nastankom štamparije ono je postalo ličnije iskustvo, a sadržaj tog pripovedanja realističniji i linearniji.
Kako L. M. Sakasas tvrdi u Novoj Atlantidi, promena iz štampane u elektronsku komunikaciju imala je slične posledice. Pažnja i afekcija su od privatnih veza postale dobra kojima se javno trguje.
Sve donedavno je najveći deo pažnje koju osoba dobija poticao od porodice i prijatelja i bio prilično stabilan. Sada ta pažnja, međutim, dolazi izdaleka i daleko je nestalnija.
Vaša objava na internetu može postati viralna, mogu joj se diviti ili rugati, dok sledeća može biti potpuno ignorisana. Komunikacija sama po sebi, iako nekada kolaborativne prirode, danas je uglavnom kompetitivna: predstavlja borbu za afekciju i pažnju.
Kako je pisac Dejvid Foster Volas jednom rekao, ako vam se život vrti oko para, nikada ga nećete imati dovoljno. Isto važi i za pažnju. Uvek ćete se osećati emocionalno nebezbedno.
U takvom režimu komunikacije oblikuju se novi društveni tipovi. Najistaknutiji novi tip je trol, a Amerikanci su upravo jednog trola izabrali za glavnog komandanta.
Trolovi pokušavaju da na sebe skrenu pažnju tako što čine da se drugi osećaju loše. Istraživanja ljudi koji troluju pokazala su da oni imaju izražene osobine psihopatije, sadizma i narcisizma. Oni nisu zlobni zbog interneta; jednostavno su zlobni. Internet im je samo pružio mesto na kojem će do kraja ispoljiti svoju zlobu.
Trolovi takođe imaju izraženu kognitivnu empatiju. To znači da na intelektualnom nivou razumeju emocije drugih ljudi, ali i kako da u njima izazovu patnju. Ne pokazuju zavidan nivo afektivne empatije. Ne osećaju bol drugih; kada vas povrede, nije ih briga.
Trolovanje je veoma efikasan način za pridobijanje pažnje u ekonomiji kompetitivne, nestalne pažnje, za sticanje osećaja važnosti.
Drugi istaknuti društveni tip u ovoj ekonomiji je osoba koja se predstavlja kao žrtva kako bi se sve vrtelo oko nje.
Ovakav tip ličnosti razvija se iz istinske traume. Užasna stvar koja se dogodila prirodno u njima izaziva osećaj da nisu bezbedni, da se štite i budu samosvesni do tačke samoapsorpcije. Trauma čini da takva osoba neprestano brine o slici koju predstavlja o sebi.
Taj problem nastaje iz potrebe da se kontroliše svaka situacija, iz nesposobnosti da se sagleda šira slika i tendencije da se u sebi gaje bes i strah kao sredstva za fiksiranje pažnje na sebe i isključivanje drugih.
Sve ove taktike za pridobijanje pažnje pokreće osećaj slabosti, a one samo podstiču atmosferu u kojoj se stvara više bola i u kojoj nije bezbedno biti ranjiv ili raditi stvari koje čine istinsko i iskreno prijateljstvo.
Internet je postao mesto na kojem ljudi komuniciraju iz svog kompetitivnog ega: Ja sam fabulozniji od tebe (što se uglavnom dešava na Instagramu). Ti si gluplji od mene (na Tviteru).
Dve važne reči se promaljaju u ovom trenutku: trauma i pravičnost. Trauma znači živeti sa posledicama loših događaja – ili, još važnije, nemati mesto na koje se može otići i zalečiti rane, zato što javni diskurs nije bezbedan. Pravičnost je san o svetu u kojem se svakome pruža podjednako pažnje i dostojanstva. San još uvek postoji, ali je sve dalji sa svakim zlobnim napadom u njegovo ime.
© 2019 The New York Times
Tagovi
