Pokušaj atentata na bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, pokazuje da su Sjedinjene Države podbacile po pitanju bezbednosti i demokratije, piše Džulijet Kajem, saradnica Atlantika i predsedavajuća programa za domaću bezbednost na Harvardskoj školi Kenedi.
Na osnovu poslednjeg izveštaja, snajperista koji se pozicionirao na krovu ispred mesta događaja – na koji su ljudi ulazili samo pošto su prošli kroz magnetometar – pucao je na Trampa i okrznuo ga po uhu, pre nego što ga je ubila tajna služba.
Najmanje jedna osoba je poginula na mitingu, a dve su u teškom stanju.
Političari i stručnjaci za bezbednost, posebno oni koji su fokusirani na predstojeće konvencije u Milvokiju i Čikagu i buduće političke skupove, sada moraju da imaju na umu da ne znamo sve o političkom nasilju u Sjedinjenim Državama.
„Ono je sveprisutno i neselektivno“, piše dalje u tekstu Kajem.
Generalno, stručnjaci za bezbednost se fokusiraju na određenu metu — obično osobu — i stvaraju takozvani perimetar oko nje.
Neki sigurnosni sistemi su očigledni, kao što su provere za torbicu ili ranac. Drugi ne bi trebalo da budu vidljivi, kao što su policajci u civilu.
Ali realnost je da se u nekom trenutku bezbednosni perimetar završava.
Još uvek se ne zna koji je bio motiv napadača na Trampa, ali je sigurno to da je on znao gde može da ode, a da ne bude uhapšen. Gde će, dakle, moći da prođe, a da se njegovo vatreno oružje ne otkrije.
„Možemo da raspravljamo da li bezbednosni perimetar treba da obuhvati sve krovove u blizini mitinga. I o tome da li bezbednosni sistemi treba da budu uključeni u okruženju mesta gde se održavaju mitinzi Trampa ili Bajdena. Ali, opet, perimetar negde mora da se završi, i tu počinje ranjivost„, piše autorka.
Aerodromi su pooštrili bezbednosni postupak za ukrcavanje nakon terorističkih napada 11. septembra.
Praktično rešenje jeste povećanje bezbednosnih protokola do izbora, a verovatno i posle. Ali pogrešno je verovati da će to eliminisati rizik.
U najboljem slučaju, to će ga smanjiti.
Zbog svega toga, ovo je pretnja osnovnoj američkoj aktivnosti – političkom izražavanju putem kampanje uživo.
„Političko nasilje je ono što naši lideri moraju da reše. Nikakvi bezbednosni sistemi ne mogu da garantuju bezbednost“, zaključuje Kajem.
Tagovi
