Kako sve ljudi mogu da se zaraze koronavirusom: Evo šta kažu naučnici

Dan za danom postaje sve jasnije kako funkcioniše koronavirus. U najvećem broju slučajeva, zvanično nazvan Sars-Cov-2 koronavirus koji izaziva bolest COVID-19, prenosi se bliskim kontaktom sa zaraženom osobom koja kašlje, kija, govori, peva – ili čak – samo normalno diše, šireći sitne virusne čestice. Virus prodire u organizam kroz oči, nos, usta iii udisanjem. Može se preneti i najobičnijim rukovanjem, ako ruke nisu oprane, a njima dodirujete nos, oči ili usta. Koronavirus se može preneti na više načina, a Vašington post je napravio analizu o ustaljenom načinu zaražavanja, kao i o nekim novim putevima prenošenja koji se još uvek istražuju.

Respiratorne kapljice

Prenošenje koronavirusa kapljičnim putem – kašljanjem ili kijanjem zaražene osobe – najčešći je način prenosa zaraze. Vlažni gasni omotač kapljice odlaže isparavanje, dok protok vazduha pokreću virusne kapljice. Običan kašalj može da rasprši čestice virusa četiri ili pet metara, dok kijanjem čestice virusa mogu dobaciti i do osam metara, u zavisnosti od vlažnosti i temperature. Do infekcije ovim putem dolazi ako kapljice prodru u nos, usta ili oči nekog u blizini.

Kapljice mogu kontaminirati površine kada se slegnu, stvarajući tzv. „fomit“. Iako nije tako često, prenošenje virusa se može dogoditi kada ruka dodirne „fomit“, poput kvake ili drške u autobusu, a zatim rukom dodirne nos, usta ili oči.

Takođe, zaraženi potencijalno mogu imati virusne čestice u svojoj stolici, urinu ili slini i do 15 dana nakon što se razbole, pokazalo je jedno istraživanje na pet pacijenata u Južnoj Koreji, piše Vašington post.

Nepoštovanje socijalne distance – udaljenost od druge osobe od dva metra – i boravak sa zaraženom osobom duže od 15 minuta u istoj prostoriji povećava rizik prenosa zaraze.

Koronavirus je veoma stabilan i nedeljama se može zadržati na niskim temperaturama. Na sobnoj temperaturi može preživeti do 24 sata, na nerđajućem čeliku do 48 sati, a na plastičnim površinama i do 72 sata, pokazalo je jedno istraživanje, piše Vašington post. Standardna dezinfekcija, ipak, ubija virus.

Kao dogovor na širenje zaraze, javnozdravstvene vlasti preporučuju često pranje ruku sapunom (najmanje 20 sekundi), izbegavanje bliskih kontakata, rukovanja, grljenja i ljubljenja. Član porodice koji je zaražen bi trebalo da se izoluje od ostalih ukućana koliko god je to moguće, a sve prostorije i površine koje se često dodiruju (kvake, prekidači za svetlo…) bi često trebalo dezinfikovati.

Takođe, ukoliko putujete autobosom, nalazite se u većoj grupi ljudi i ne možete da izbegnete bliski kontakt, zdravstvene vlasti širom sveta preporučuju obavezno nošenje zaštitnih maski za lice ili vizira koji prekriva oči, nos i usta.

Sitne aerolizovane čestice (aerosol)

Kako je već rečeno, najmanje sitne čestice koje emituju zaražene osobe mogu se prenositi u gasnim oblicima i do osam metara. U zatvorenim prostorijama, pogotovo u onim bez odgovarajućeg sistema ventilacije i filtracije vazuha, česticama se omogućava da duže opstanu u vazduhu, uzrokujući potencijalno ozbiljniju infekciju. Međutim, potrebno je naglasiti da se dokazi o prenosu virusa u vazduhu još uvek ispituju i nisu potpuni.

Istraživači su u laboratorijskim uslovima aerosolizovali Sars-Cov-2 i dokazali da aktivne čestice virusa mogu lebdeti u vazduhu čak tri sata. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je saopštila da eksperiment ne odražava situacije kada osoba kašlje u realnim uslovima, ponavljajući da su u pitanju laboratorijski nalazi. Međutim, SZO je kasnije obavestila javnost da se mogućnost prenošenja virusa putem vazduha ne može isključiti.

Takođe, postrojenja za preradu mesa su širom sveta bila žarišta epidemije. Istraživači u Nemačkoj su su dokazali da hladan i suv vazduh u takvim postrojenjima omogućavaju virusnim česticama da putuju i duže od osam metara.

Pritom, medicinski postupci u jedinicama intezivne nege, poput treheotomije, intubacije ili uklanjanja cevi za mehaničku ventlaciju, kao i disanje pomoću nosne kanile, mogu biti opasni zbog potencijalnog stvaranja aerosola. Rizik od infekcije se smanjuje kada se pacijenti nalaze u prostorijama sa negativnim pritiskom u kojoj se vazduh menja najmanje dvanaest puta u toku jednog sata.

Takođe, istraživači jedne studije u dve kineske bolnice su izrazili zabrinutost da aerosoli mogu nastati na površini kontaminiranoj kapljicama, recimo, u prostorijama gde su radnici ostavljali svoje maske i zaštitna odela. Ovakvi rizici su jedan od razloga zašto medicinski radnici na kovid odeljenjima moraju da nose maske za lice, vizire i ostalu zaštitnu opremu i pažljivo ih odlažu.

Hrana i voda

SZO je rekla da je „vrlo malo verovatno“ da ljudi mogu biti zaraženi koronavirusom putem hrane, ili ambalaže za hranu, što su potvrdile i javnozdravstvene vlasti SAD.

Ipak, SZO preporučuje ljudima koji spremaju hranu, povećanu higijenu ruku i često dezinfikovanje prostorija u kojima spremaju obroke, kao i radnih površina koje koriste.

Kineske zdravstvene vlasti su svojim građanima na početku epidemije preporučili da piju prokuvanu vodu, jedu termički obrađenu hranu, te često pranje ruku. Do sada nije uočeno zaražavanje vodom, ali američke zdravstvene vlasti smatraju da bi konvecionalne metode filtriranja i dezinfekcije pitke vode trebalo da uklone ili inaktiviraju potencijalno prisustvo koronavirusa.

Životinje

Već je dokazano da Sars-Cov-2 potiče od slepih miševa i da se proširio među ljudima preko još uvek neidentifikovane životinje posrednika. Vašington post piše i da je poznato, da su gotovo desetine životinjskih vrsta podložne infekciji koronavirusom, a u njujorškom zoološkom vrtu objavljeni su brojni izveštaji koji su ukazali da, ljudi koji su inficirani, mogu preneti virus svojim ljubimcima. Takođe, u Holandiji su bar dve osobe zaražene koronavirusom na farmi lasica, a pretpostavlja se da su im virus prenele upravo životinje na farmi.

Ipak, zdravstvene vlasti smatraju da nema pouzdanih dokaza da životinje igraju značajnu uogu u širenju virusa.

Fekalno-oralni put prenošenja

Mogući način prenošenja virusa fekalno-oralnim putem nastaje kada zaraženi nepravilno opere ruke nakon upotrebe toaleta, a zatim dodiruje površine sa kojima i drugi dolaze u kontakt. Već je rečeno da su naučnici otkrili da neki pacijenti imaju čestice virusa u svojoj stolici ili urinu. Međutim, SZO je saopštila da fekalno-oralni put prenošenja virusa nije čest u slučaju koronavirusa. Čestom dezinfekcijom sanitarnih prostorija i pranje ruku sapunom u značajnoj meri doprinose umanjenju rizika zaraze ovim putem.

Majka-dete

Nakon što su u Kini zabeleženi slučajevi infekcije koronavirusom kod novorođenih beba čije su majke bili zaražene, pojavila se mogućnost prenoše virusa unutare materice. Naknadne studije su rezultirale različitim zaključcima. Jedna studija je sprovedena nad devet zaraženih majki koje su rodile neinficirane bebe. Virus nije otkriven u amnionskoj tečnosti, krvi iz pupčane vrpce, bebinom grlu ili majčinom mleku, što je sugerisalo da se virus sa majke na dete prenosi isključivo respiratornim putem, odnosnosno kapljičnim prenošenjem.

Međutim, lekari u Kini su izvestili o slučaju majke koja je zaražena koronavirusom, a čija je beba imala povišen nivo antitela dva sata nakon rođenja, što je značilo da je beba najverovatnije zaražena u materici, pošto se antitela ne prenose na plod preko placente i obično se ne pojavljuje ti do sedam dana nakon infekcije.