Kako to da je Beograd najzagađeniji grad na svetu, a nigde saobraćaja: Grejanje, pesak iz Sahare, industrija „bez kočnica“…

Beograd je danas najzagađeniji grad na svetu iako se očekivalo da bi uvedene mere zbog širenja koronavirusa mogle baš suprotno da utiču na kvalitet vazduha. I dok svet obilazi slika o smanjenju zagađenja u Italiji ili u Kini, u Srbiji nije baš tako. AirVisual pokazuje da postoji više kritičnih tačaka u Srbiji, a da je Beograd prvi na svetskoj listi po zagađenosti, sa indeksom od preko 400 µg/m³ (489,2 za PM10 čestice, a 380 za PM2,5). Zbog vremenskih prilika, očekuje se poboljšanje narednih dana, tačnije od 30. marta do 1. aprila, ali u međuvremenu se postavlja pitanje kako je, čak i pored ovoliko jakog vetra, moguće da je zagađenje toliko veliko?

U prethodnim slučajevima visokog zagađenja vazduha u Beogradu, okrivljavani su loši vremenski uslovi (nedostatak vetra npr.) i saobraćaj, ali pandemija je učinila da je frekvencija saobraćaja smanjena, a gradski prevoz obustavljen.

Prof. dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor i istraživač na Fizičkom fakultetu, Institut za meteorologiju, jedan od naših najcenjenijih klimatologa, kaže za Nedeljnik.rs da je ovo prilično dobar dokaz da saobraćaj nije od znatnog uticaja na zagađenje vazduha kod nas. On dodaje da je i prethodnih dana, kada je bilo plus 20 u Beogradu, visina zagađenja bila izuzetno visoka, a ne treba zaboraviti da je visoka i u Pančevu, ili Beočinu. On dodaje da je u Beočinu vrednost bila oko 507 na AirVisualu, i podseća da je tamo cementara, koja dobija energiju spaljivanjem verovatno svačega.

„Ovo je dokaz, kao što sam i ranije pretpostavljao, da su problem veliki zagađivači. Imate sada grejanje 24 sata zbog hladnog vremena i rade elektrane, koje verovatno koriste mazut. Tu su Obrenovac i Kostolac…“, kaže dr Đurđević i dodaje da uzroke treba tražiti i u industriji: „Industrija je verovatno pustila kočnice i računa da zbog koronavirusa neće biti tako strogih kontrola.“

Dr Đurđević kaže da je poslednjih dana došlo do „intruzije peska iz Sahare“, i pretpostavlja se da je jedan deo zagađenja izazvan time. On kaže da je teško proceniti koji procenat je u pitanju, ali ako je prethodnih dana bilo oko 150 na AirVisualu, onda bar tridesetak procenata ostalog povećanja može da se pripiše pesku.

„To će se razići za nekoliko dana“, kaže on.

Andrej Šoštarić, fizikohemičar iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd kaže za Nedeljnik.rs da je grejanje intenzivirano, kao i individualna ložišta i, da „Beogradske toplane isporučuju toplotnu enegriju 24 časa dnevno“.

„Imajmo u vidu da su na snazi protivepidemijske mere i da se ljudima savetuje da ostanu kod kuća i samim tim oni sebi stvaraju komfornu atmosferu za boravak u kući. Dakle, imamo jasnu sliku zagađujućih materija. Oksidi azota NO i NO2 koji potiču od saobraćaja su niski, što ukazuje na to da je intenzitet saobraćaja u prestonici smanjen. Ali, sa druge strane, imamo visok intenzitet čestica PM10, što nam govori da su pojačane aktivnosti u vezi sa, pre svega, individualnim ložištima, ali su takođe aktivne i Beogradske toplane“, kaže Šoštarić.

Osvrćući se na tvrdnju da su tzv. mali ložači problem, dr Đurđević kaže da sigurno ima i toga, ali pitanje je da li u toliko značajnom udelu. „Imate Novi Beogradu, gde skoro i nema malih ložača, pa je bio prethodnih dana vrlo zagađen, i imali ste visoke koncentracije i na plus dvadeset.“

Šoštarić kaže da smo „imali prilike da posmatramo neke satelitke slike sa severa Italije, kako se emisija azot dioksida iz februara u mart intenzivno smanjuje“.

„Činjenica je i da Italija izlazi iz zime koja je, relativno, bila blaga. Očekivano je da ćemo, ukoliko se vreme prolepša, i ako intenzitet saobraćaja bude nizak kao prethodnih dana, eliminisati sve osnovne izvore zagađenja u Beogradu, a to su saobraćaj i pre svega individualna ložišta, pa ćemo u skladu sa tim imati i odličan vazduh, kakav je i bio pre nego što se vreme naglo pogoršalo“, kaže Šoštarić.