Kako Trampovi saveznici dobijaju rat dezinformacijama

U poslednjih nekoliko godina, politički pejzaž Sjedinjenih Američkih Država doživeo je dramatične promene, usled sukoba između političara, pravnih tela i korisnika društvenih mreža, u vezi sa slobodom govora i regulacijom na internetu. U jeku predstojećih izbora, sukobi sve jače oblikuju političke procese i izazivaju žustre debate širom zemlje, dok politički lideri, aktivisti i građani pokušavaju da navigiraju kroz kompleksnu mrežu zakona, pravnih presedana i tehnoloških inovacija.

Posle napada na Kapitol Hil 6. januara 2021. godine i sprečavanja mirnog transfera vlasti, najuticajnije društvene mreže su suspendovale naloge Donalda Trampa, tadašnjeg predsednika, i mnogih njegovih saveznika zbog širenja dezinformacija u vezi sa izborima.

Sa druge strane, Bajdenova administracija zagovara jačanje pravnih i regulatornih mera kako bi se društvene medijske kompanije učinile odgovornim za svoje postupke.

Tramp i njegovi saveznici krenuli su u kontraofanzivu – oni čine sve da blokiraju ono što smatraju cenzurisanjem konzervativaca. I neosporno su uspeli u tome.

Bitka je vođena u sudovima, u Kongresu, ali i na internetu, i tako uništila pokušaje da se izborni proces zaštiti od dezinformacija u eri društvenih mreža. Sve to je izazvalo intenzivnu debatu o slobodi govora i ulozi vlade u nadziranju sadržaja, pri čemu kritičari tvrde da je ta debata iskrivljena.

Projekti koji su nekada uključivali obe političke strane (uključujući i onaj pokrenut od strane Trampove administracije) preinačeni su kao državne zavere kako bi se namestili izbori. Pod pritiskom pravnih i političkih posledica, administracija predsednika Bajdena se povukla i većinski odustala od koraka koji bi mogli da budu protumačeni kao ograničavanje političkog govora.

Iako malo primetno većini Amerikanaca, sve ovo je pomoglo Trampovoj nameri da se vrati na predsedničku funkciju. Dezinformacije o izborima ponovo kruže svetom, i pomažu Trampu da podgreje svoje stare laži o izborima 2020. godine. „Kartel cenzure mora biti rasturen i uništen, i to mora da se desi odmah“, govorio je na početku svoje ovogodišnje kampanje.

Kontraofanzivu su predvodili bivši Trampovi saradnici i saveznici koji su takođe lobirali za to da se izbori 2020. godine ponište. Među njima su Stiven Miler, savetnik Bele kuće, zatim državni tužioci Misurija i Luizijane, obojica republikanci, ali i zakonodavci u Kongresu poput predstavnika Džima Džordana, republikanca iz Ohaja, koji od prošle godine predvodi podkomitet Doma koji istražuje ono što naziva „oružanom politizacijom vlade“.

Svi akteri dobijaju finansijsku podršku od konzervativnih donatora koji su na strani grupa za širenje laži o glasanju iz 2020. godine. Oni sarađuju sa širokom grupom ljudi, uključujući i Maska, milijardera koji je kupio Tviter i obećao da će ga pretvoriti u bastion slobode govora, kao i Majka Benza, bivšeg zvaničnika Trampove administracije koji je ranije na svoje društvene mreže delio sadržaje koji su se bavili objavama o „beloj etničkoj zameni“. (Nedavno je  Benz pokrenuo i lažnu tvrdnju da je Tejlor Svift „psihološki operativni“ resurs za Pentagon.)

Tri godine nakon što su Trampove objave o navodnom nameštanju glasačkih mašina i punjenju glasačkih kutija postale viralne, on i njegovi saveznici ostvarili su iznenađujući broj pristalica na internetu. Društvene mreže sada manje ograničavaju ciljano širenje lažnih informacija o izborima.

„Ljudi koji imaju koristi od širenja dezinformacija efikasno su ućutkali mnoge ljude koji bi pokušali da ih prozovu ili opovrgnu“, rekla je Kejt Stabard, profesorka na Univerzitetu u Vašingtonu čije je istraživanje o dezinformacijama  bazirano na ovim činjenicama.

Dok su ti sistemi evoluirali kako bi se nosili s domaćim izvorima dezinformacija, federalni zvaničnici su poslednjih godina posebno obratili pažnju na platforme poput Facebooka i Twittera, koje su često bile epicentar ovih napora. Ali kako je postalo jasno da domaći akteri mogu biti jednako opasni kao i strani igrači, Bajdenova administracija je preuzela puni pritisak.

Republikanci, uključujući Trampa i njegove saveznike, izražavali su duboku zabrinutost zbog popularnosti kompanija kao što su Fejsbuk, Tviter i Gugl. Ali kada je Bajdenova administracija pokušala da unapredi te napore, Trampovi saveznici su pokrenuli kontraofanzivu. Odustali su od borbe protiv dezinformacija, jer se ona može protumačiti kao napad na političku slobodu. Krenuli su u kampanje pod sloganom „Ne cenzura“ kako bi osporili politiku koju su smatrali čistom cenzurom.

Ta politika nije naročito specifična. Ona je obuhvatila pitanja kao što su sloboda govora, sloboda medija i pravna odgovornost platformi.

Ali Tramp i njegovi saveznici su doveli u pitanje i opšte napore za borbu protiv dezinformacija. Smatraju ih namernim naporima da se ućutka konzervativna perspektiva.

Kontraofanziva uključuje pravne izazove, političke napore i propagandu. Trampovi saveznici, uključujući pojedince i unutar ali i van administracije, zauzeli su se u ime političke slobode. Neki od njih su pokrenuli pravne akcije. Drugi su lobirali Kongres. Treći su koristili društvene mreže kako bi promovisali svoje ideje.

Propaganda je bila posebno važna. Saveznici bivšeg predsednika Trampa su se potrudili da se o politici priča na mrežama. Kampanje su bile ključne za to. Pokušavali su da stvore pritisak kako bi kompanije odustale od svojih politika održavanja reda.

Ova borba je duboko podelila zemlju. Mnogi Amerikanci su podržali Trampa i njegove saveznike, verujući da su društvene mreže postale premoćne. Oni su smatrali da te kompanije guše konzervativne glasove i da je politička sloboda ugrožena. Sa druge strane, drugi su podržavali Bajdenovu administraciju, verujući da su kompanije činile pravu stvar. Oni su smatrali da kompanije treba da budu slobodne da uređuju svoje platforme i da politička sloboda nije ugrožena.

Dok se borba nastavljala, posledice su postajale sve očiglednije. Društvene medijske kompanije su bile pod sve većim pritiskom.

Mnoge od njih su povukle svoje mere koje su služile za borbu protiv dezinformacija, dok su druge postale manje oprezne u vezi sa lažnim tvrdnjama. Kao rezultat toga, dezinformacije su ponovo počele da se šire internetom. Ova borba i dalje traje, a obe strane nastoje da ostvare svoje ciljeve.