Kozmetički brendovi sve češće posežu za neurološkim istraživanjima čula mirisa i tragaju za tehnologijom koja bi „nanjušila“ osobine i sastojke parfema koji mame kupce.
Pravljenje parfema je umetnost koja se može pratiti čak do antičke Grčke. Sada savremena industrija počinje da gleda dalje od svog nosa kako bi razvila mirise koji će nam se skoro sigurno svideti. I u ovoj oblasti, naravno, okreću se veštačkoj inteligenciji.
Parfemi mogu da budu napravljeni tako da izazovu emocionalne reakcije zahvaljujući sastojcima poznatim kao neuromirisi (neuroscents). Reč je o mirisima za koje je biometrijskim merenjima pokazano da mogu da izazovu različita pozitivna osećanja, kao što su smirenost, euforiju ili pospanost.
Ugo Fereira, istraživač na Institutu za biofiziku i biomedicinsko inženjerstvo u Lisabonu, mapira aktivnost mozga i odgovor na parfeme kako bi napravio bazu neuromirisa.
Kaže da je čulo mirisa fascinantno: „Uz vid i sluh možete zamisliti lice voljene osobe ili omiljenu melodiju. Teško je zamisliti miris iako (on) može da izazove bujicu emocija i uspomena“.
Fereira ističe da je to zbog strukture olfaktornog sistema. Poruke iz receptora mirisa šalju se preko olfaktorne „sijalice“ u različite oblasti mozga koje kontrolišu sve, od pamćenja ili žeđi do reakcija na stres.
„Miris je najraznovrsnije čulo sa mnogo različitih receptora. Procenjuje se da postoji oko 400 različitih porodica gena za mirisne receptore. Između ostalog, ove različite veze mogu objasniti kako možemo osetiti miris straha ili pobede“, objašnjava Fereira.
Mnogi kozmetički brendovi investiraju u istraživanja neuromirisa i tehnologiju koja se koristi u neuronauci, jer su mogućnosti stvaranja mirisa za koje je dokazano da se potrošači osećaju dobro očigledno velike.
„Loreal“ se udružio sa neurotehnološkom kompanijom „Emotiv“ kako bi kreirao „iskustvo“ za izbor mirisa. Tokom 2023. godine, kupci u određenim prodavnicama kuće „Iv Sen Loran“ širom sveta koristili su specijalne slušalice povezane sa elektroencefalogramom (EEG) da bi otkrili koji mirisi im se dopadaju.
Dosadašnji rezultati pokazuju da je 95 odsto kupaca na ovaj način pronašlo pravi parfem.
Iz španske kompanije „Puig“ koja proizvodi parfeme navode da je bilo potrebno očitati 45 miliona snimaka aktivnosti mozga muškaraca starosti od 18 do 35 godina kako bi doterali kolonjsku vodu Phantom od „Pako Rabana“, dodajući lavandu i limun u izvornu formulu kao rezultat svog istraživanja.
U parfemsku vodu Givenchy Irresistible – najnoviju verziju parfema Very Irresistible koji je bio bestseler poslednjih 20 godina – dodat je ekstrakt ruže nazvan „anti-morose”, izabran nakon biometrijskog istraživanja.
Dok mirisi koji se nalaze u širokoj prodaji mogu jedino tako da iskoriste ovu tehnologiju – da se svaki miris koji se prodaje na pet kontinenata dopadne širokoj publici – proizvođači takozvanih „niša“ parfema spravljaju ultralične formule.
Personalizovana šumeća kugla za kupanje (Bath Bomb) južnokorejske kompanije „Amorepacifik“, kreirana na osnovu biopodataka dobijenih u realnom vremenu od „bota za kupanje“ (bathbot), nažalost nije dostupna na međunarodnom tržištu, ali „Evri hjuman“ (EveriHuman) – algoritamska parfimerija sa sedištem u Holandiji – pravi jedinstvene mirise za nekoliko minuta koristeći upitnik i algoritam. Ovog meseca, kompanija je u svoju ponudu uvrstila i mirise za prostorije i sada posetioci prodavnice nameštaja Moooi u Londonu mogu da gledaju njihovu mašinu u stilu Vilija Vonke u akciji.
Anahita Mekanik je suosnivač kompanije „Evri hjuman“ i prethodno je 20 godina radila u velikim modnim kućama koje se bave proizvodnjom parfema na poslovima razvoja i marketinga, prenosi RTS.
„Zainteresovala sam se za algoritamsku parfimeriju zbog pristupa koji ljudima pruža mogućnost da se direktno bave mirisom. Kao programer mirisa, ono što mi je bilo najfascinantnije je to da bi se za svaki lansiran miris napravilo na hiljade verzija i isto toliko odbacilo“, kaže Mekanikova.
„Procena svih onih ‘nesavršenih’ ispitivanja koja nikada nisu stigla do potrošača – od kojih bi neki sigurno bili omiljeni – bila je srž procesa razvoja.”
No ovako dobijen parfem nije za svakoga. Televizijska novinarka i kolumnistkinja Kejti Pakrik kaže da bi volela da „dizajnira sopstveni parfem isto koliko bi volela da gnječi grožđe za sopstveno vino“.
„Ostavite magiju umetnicima“, dodaje. „Zašto nam treba kompjuter da nam kaže ono što naš nos već zna? Slučajnost pronalaska novog omiljenog mirisa je redak trenutak milosti koji bi trebalo da dozvolimo sebi.”
Za Fereiru, magija dolazi iz same prirode mirisa. „Svi smo upoznati sa upotrebom mirisa u kozmetici i aromaterapiji koja pozitivno utiče na naše raspoloženje, ali ove primene bi mogle biti samo grebanje po površini terapeutskih prednosti molekula mirisa. Kako se miris može modulirati u zdravstvene ili druge svrhe je istraživanje koje traje nekoliko generacija.“