Već mesecima Zapad deluje zabrinuto zbog mogućnosti da na njegova pleća spadne trošak rekonstruisanja devastirane Ukrajine, kao da im inflacija i preteća recesija nisu dovoljne. Prema nekim procenama, trenutno bi za tako nešto bilo potrebno 400 milijardi dolara, i ta brojka konstatno raste.
Međutim, mnogi od njih kao da su prevideli opciju kojom, ne samo da bi pokrili većinu troškova, već bi možda i uspeli da odvrate Rusiju od budućih izliva agresije; pre godinu dana, zapadne vlade zamrzle su oko 300 milijardi dolara državne imovine iz ruske centralne banke i sada bi mogle ta sredstva da zaplene i daju ih Ukrajini, piše Atlantik.
Postavlja se pitanje da li je tako nešto legalno, jer, kako kritičari primećuju, zaplena tolikih razmera dosad nije zabeležena.
Ali Rusija se okrenula imperijalizmu kakvog još od Hladnog rata svet nije video, piše Atlantik, počinivši, kako dokazi sugerišu, mnoge ratne zločine i genocid protiv bezopasnog suseda. Zbog svoje neopravdane agresije i zverstava, Moskva je izgubila svako moralno pravo na svoja sredstva zabaškarena u inostranim bankama. Konfiskacija ruskih sredstava razasutih širom Evrope mogla bi odigrati presudnu ulogu u okončanju rata, razbijanju ruskog imperijalizma i obezbeđivanju održive ekonomske budućnosti Ukrajine. Pored toga, time bi se poslala i jasna poruka režimima koji pokazuju aspiracije ka kršenju međunarodnog prava i destabilizaciji kontinentalnih odnosa radi ostvarivanja partikularnih koristi, kao što je to uradila Rusija, navodi Atlantik.
Zaplena imovine takođe bi pomogla i u razrešavanju problema “neodlučnih investitora” s kojim se Ukrajina suočava. Investitori su i dalje oprezni u pogledu finansiranja projekata koji bi mogli biti na meti ruskih napada, ali zamrznuta sredstva mogla bi da pokriju skoro 75% štete i na taj način značajno rasterete potencijalne finansijere, učinivši zemlju privlačnijom za ulaganja.
U Sjedinjenim Državama, veliki deo pravne debate fokusirao se na Međunarodni zakon o ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama, zakon iz 1977. koji definiše predsednikova ovlašćenja u regulisanju međunarodne trgovine tokom vanrednih situacija u zemlji. Iako je ovaj zakon, istorijski posmatrano, korišćen za odobravanje konvencionalnijih sankcija — uključujući Iran, Centralnoafričku Republiku i Kinu — neki stručnjaci tvrde da bi se takođe mogao iskoristiti i za zaplenu ruske imovine koja se trenutno nalazi u američkim rezervama.
Ali koliko je to legalno? Po mišljenju Filipa Zelikova (savetnika Stejt departmenta) i Sajmona Džonsona (američkog ekonomiste), nedvosmislena krivica Rusije za rat Ukrajini daje pravo da od nje potraži kompenzaciju. Budući da je „ruska invazija na Ukrajinu pogrešna, ničim izazvana agresija koja krši Povelju Ujedinjenih nacija“, tvrde Zelikov i Džonson, svaka država (ne samo Ukrajina) može „Rusiju pozvati na odgovornost za nadoknadu ratne štete i može preduzeti kontramere protiv Moskve – uključujući i prenos svoje zamrznute inostrane imovine kako bi osigurali da na kraju Ukrajini šteta bude plaćena”.
U očima međunarodnog prava, ruska imovina nije nepovrediva. U stvari, jedine realne prepreke za njeno preuzimanje jesu razmimoilaženja u domaćim zakonodavstvima i unutrašnjim politikama.
Po svoj prilici, Rusija je već otpisala sva ova sredstva jer je svesna da joj ona gotovo sigurno neće biti vraćena dok je Putin na vlasti. Invazija Vladimira Putina na Ukrajinu svojevrsni je napad na geopolitički poredak, a u mesecima nakon napada, Kremlj se suočio sa optužbama za mučenja i višestruke zločine protiv čovečnosti, izazvavši više krvoprolića nego bilo koja druga država još od završetka Drugog svetskog rata.
Neki zapadni lideri i dalje veruju u dijalog i uspostavljanje mira, tvrdeći da bi ruska imovina trebalo da ostane zamrznuta kako bi se kasnije mogla iskoristiti kao moneta za pregovaranje. Međutim, Putin je težak pregovarač, i s obzirom na alternativu – da ova sredstva ostanu zauvek zamrznuta dok Rusija nastavlja da uništava ukrajinske gradove – argumenti protiv ove zaplene imovine postaju sve slabiji iz dana u dan.
Priroda Putinovih zločina bez presedana, dopuštanje međunarodnog prava i rastuće potrebe Ukrajine ukazuju na samo jedan, poprilično jasan pravac; zamrznuta imovina Rusije nije ratni plen, ona s pravom pripada Ukrajini, i vreme je da je Bajdenova administracija i ostale zapadne sile iskoriste, zaključuje Atlantik.
Tagovi
