Izrael je ušao u novu fazu rata protiv Hamasa, izjavio je krajem oktobra izraelski ministar odbrane Joav Galan. Izraelske odbrambene snage (IDF) poslale su tada svoje kopnene snage prema Gazi i zadržale ih na granicama, dok su intenzivni artiljerijski napadi i bombardovanje nastavili da se redovno odvijaju. Deset dana nakon ulaska u „drugu fazu“ rata i dalje nije potpuno jasno da li će i kada doći do njenog kraja i kada će nastupiti neka nova faza, ali ono što je sasvim jasno jeste činjenica da Izrael konstantno pojačava svoje kopnene operacije u Gazi, piše Foreign Policy.
IDF su 30. oktobra prišle nadomak Gaza sitija, i tom prilikom je presečena saobraćajnicu Salah al-Din, koja povezuje severni i južni deo Pojasa. Kako su očevici tvrdili, tenkovi su tada pucali na civilna vozila koja su prolazila tim putem. Istog dana, na severozapadu Gaze nastali su sukobi između palestinskeih jedinica Al-Kasam i DFLP sa Izraelskim odbrambenim snagama.
Do 31. oktobra, prema podacima izraelske vojske, više od 20 hiljada vojnika bilo je na granicama sa Gazom, dok je 2. novembra čitava Gaza bila opkoljena, čime je i zvanično počela opsada.
U narednim danima, izraelska vojska vodila je kontrolisane napade po graničnim predelima, ubijajući svakog dana desetine protivničkih vojnika. Petog dana novembra zabeleženo je 29 ubistava od strane IDF u borbama u pojasu Gaze.
Kako je Izrael pomerio svoje ratne prioritete sa vazdušnih na kopnena dejstva, suočio se sa novim izazovima i dilemama. Ti izazovi su možda do sada odložili invaziju na Gazu u punom obimu, a u budućnosti bi mogli ograničiti Izrael i u mnogim drugim aspektima rata.
Prvi izazov je sama priroda borbe. Čitava površina Gaze je urbana sa gustinom naseljenosti koja se može porediti sa Londonom. U uskim ulicama i tesno zbijenim zgradama, mnoge prednosti izraelske vojske poput brzine, vatrene moći velikog dometa i preglednosti su neutralisane. Zbog toga IDF će morati da razredi svoje snage koje će tada biti lakša meta za grupe Hamasovih vojnika. Ruševine stvorene izraelskim bombardovanjem takođe nude mogućnosti Hamasovim boracima da nađu zaklon od izraelskih trupa, prirpeme snajperske položaje i postave mine.
Iskustva američke vojske u urbanim operacijama u Faludži u Iraku ostala su upamćena kao izuzetno teška. Gaza će verovatno biti još teža. Za razliku od iračkih pobunjenika koji su nad Faludžom preuzeli kontrolu neposredno pred sukob sa američkim snagama, Gaza je u rukama Hamasa čitavih 16 godina, tako da se za sukob sa Izraelom Hamas dugo pripremao. Vojna sredstva i zalihe su već smešteni u civilnim objektima kao što su škole, a i ogromna mreža tunela koja se prostire širom Gaze izgrađena je na vreme
Izrael nastoji da uništi Hamas, što bi u praksi značilo ubijanje njegovih lidera. Međutim, pokazalo se da ih je teško pronaći, jer se uspešno mogu kriti po tunelima ili stopiti sa civilnim stanovništvom. Hamas je prilično institucionalizovana organizacija i nesumnjivo će nastojati da očuva veliki deo svog liderskog kadra, uključujući ključne ličnosti kao što je vojni komandant Mohamed Deif. Štaviše, mnogi visoki politički lideri Hamasa uopšte ne žive u Gazi, već svoje dane provode na mnogo sigurnijim mestima u zemljama kao što su Katar, Turska i Liban.
Dve stotine talaca koje je Hamas kidnapovao je još jedna otežavajuća okolnost. Vrlo je verovatno da se oni u susret potpunoj invaziji mogu rasporediti po strateški ključnim zgradama u Gazi, tako da bi napad na te objekte bilo rizičan po njihove živote. Pored toga, Hamas je kao odgovor na izraelske napade zapretio da će ubiti taoce. Iako se to i dalje nije desilo, što je izraelska kopnena operacija uspešnija, veća je verovatnoća da će Hamas pribeći očajničkim merama.
Izrael takođe mora uzeti u obzir humanitarni aspekt invazije na Gazu. Operacije IDF-a su već ubile skoro 7.000 Palestinaca, a kopnena ofanziva bila bi daleko krvavija. U prošlosti je međunarodni pritisak zbog civilnih žrtava doveo do toga da Izrael uspori operacije, međutim, ovoga puta bi se i izraelske žrtve 7. oktobra takođe mogle uzeti u obzir. Pored neposrednih vojnih dejstava, Izrael je civilima u Gazi uskratio gorivo, struju i druge osnovne potrepštine sa obrazloženjem da će ih Hamas koristiti u vojne svrhe. Ovo je već stvorilo ogromnu humanitarnu krizu, koja će se samo pogoršavati kako dani budu odmicali.
Iako će želja izraelskih lidera da umire nezadovoljnu javnost oduzeti mnogo enegrije, oni će takođe morati da brinu o međunarodnom, a posebno američkom mišljenju. Predsednik Džo Bajden i njegova administracija javno su podržali Izrael, ali izgleda da privatno pozivaju na uzdržanost. Osim što žele da ograniče ljudske gubitke na palestinskoj strani, zvaničnici u Vašingtonu su zabrinuti zbog rizika po američke taoce i opasnosti da se sukob proširi na čitav region.
Izraelski pristup kopnenoj ofanzivi je, suprotno očekivanjima nakon 7. oktobra, nešto umereniji i izvesno je da ovakve okolnosti usporavaju odluku o potpunoj invaziji.
Tagovi
