Evropska unija želi da smanji potrošnju gasa za 15 odsto zbog smanjenih ruskih isporuka. I pre hitnog plana iz Brisela, zemlje-članice preduzele su mere predostrožnosti za uštedu energije, piše Dojče vele.
Najbolji savet za uštedu energije Nemcima, koji su više nego bilo ko u Evropi zavisni od Putinovog gasa, verovatno dolazi iz Grčke.
„Šta kažete na to da nemački penzioneri zimi jednostavno dođu na duži odmor na Krit“, rekao je u Atini grčki ministar turizma. I dodao, da bi još bolje bilo da se penzioner presele u Grčku. Dakle, sunce, plaža i grčka kuhinja, umesto izdvajanja ogromnih suma novca za grejanje i toplu vodu u nemačkom zimskom sivilu.
Pozadina ovog itekako ozbiljnog predloga glasi: Grčka je mnogo bolje pripremljena od Nemačke za hitni plan EU o dobrovoljnom smanjenju potrošnje gasa za 15 odsto. Nijedno grčko ostrvo, izuzev Evbeje, nije spojeno na gasovod. Oni se greju na ulje za loženje ili na struju. A ako istinski zahladi, kamin je deo standardnog inventara mnogih kuća i stanova.
Poput Portugalije i Španije, Grčka se prvobitno izjasnila protiv predloga Evropske komisije o štednji. Španska ministarka energetike Tereza Ribera sažela je ono što misle članice EU sa juga Evrope: „Za razliku od mnogih drugih zemalja, Španci nisu živeli iznad svojih mogućnosti kada je u pitanju energija.“
Madrid može sebi priuštiti ovaj otrovnu strelicu u pravcu Nemačke. Poslednjih godina španska vlada je uložila mnogo novca u infrastrukturu za velike tankere s tečnim gasom iz SAD-a i drugih krajeva sveta. Najveće evropsko postrojenje za regasifikaciju nalazi se u Barseloni, a trećina svih postrojenja u EU nalazi se u Španiji. „U vanrednoj situaciji Španija će dobrovoljno smanjiti svoju potrošnju gasa za sedam do osam posto“, najavio je Ribera.
„Opšta mobilizacija“ u Francuskoj
Susedna Francuska takođe ima četiri terminala za tečni gas. Od sredine juna Francuska više ne dobija gas direktno iz Rusije, ali je postala najveći svetski uvoznik ruskog tečnog gasa. Pre mesec dana šefovi tri najveća francuska koncerna za snabdevanje ovim energentom pozvali su stanovništvo na uštedu struje. Francuska je aktivirala takozvanu „narandžastu fazu“, koja signalizira napetu situaciju u snabdevanju gasom.
Francuski predsednik Emanuel Makron otišao je čak i korak dalje: 14. jula, na državni praznik, nazvao je nacionalni plan uštede energije „generalnom mobilizacijom“. Vlada u Parizu planira da dodatno diverzifikuje energetske izvore, da brzo proširi obnovljive izvore energije i napuni skladišta energenata. U međuvremenu, građani bi trebali uključivati mašinu za sudove samo jednom dnevno umesto dva puta i stalno gasiti svetlo.
Klima-uređaji u Italiji više ne rade punim kapacitetom
Italija, koja je pre početka ruske invazije na Ukrajinu 48 odsto uvezenog gasa nabavljala iz Rusije, odgodila je, poput Nemačke, planirano postepeno okončanje grejanja na ugalj. Ona ima sedam elektrana, od kojih su neke zatvorene a neke rade sa smanjenim kapacitetom.
U javnim ustanovama u Italiji stanovništvo će se od 1. maja malo više znojiti: klima-uređaji više ne smeju da hlade prostorije na temperaturi ispod 27 stepeni, s tim što postoji prag tolerancije od dva stepena. A zimi se javne ustanove mogu zagrejati do najviše 19 stepeni. Prekršioci ovih propisa se suočavaju s drakonskim kaznama u visini od 500 do 3.000 evra.
Belgija uštedu energije nagrađuje smanjenjem PDV-a
Za razliku od drugih zemalja EU, Belgija nagrađuje svoje građane koji štede energiju. Od marta se primenjuju snižene stope PDV-a na građevinske proizvode i usluge kao što su rušenje i renoviranje kuća, ugradnja solarnih kolektora, geotermalnih pumpi i solarnih bojlera. Plaćaće se samo 6 umesto uobičajenih 21 odsto za PDV. Slogan belgijske vlade pri tom glasi: „Izolujte svoje kuće, izolujte Putina.“
Ruski uvoz čini samo šest odsto belgijske potrošnje gasa, a luka Zebrige raspolaže sa ogromnim LNG terminalom za tečni gas. Uprkos tome, Belgija je odlučila da do 2025. ne zatvori dva nuklearna reaktora, već ih ostaviti u pogonu još deset godina.
Holandija i Austrija vratile se uglju i termoelektranama
I Holandija odustaje od načela koja su se, baš kao i u Nemačkoj, do pre nekoliko meseci činila nedodirljivim: termoelektrane na ugalj, čija je proizvodnja zbog klimatske krize smanjena na trećinu, sada rade punom parom – do 2024.
U Austriji se proizvođači koji koriste energiju sunca, vetra i vode, prebacuju na kameni ugalj, dok bi druge elektrane, koje rade na gas mogle biti preusmerene na naftu.
A jugoistočna Evropa? Hrvatska povećava kapacitete za skladištenje tečnog gasa, Bugarska ispituje nalazišta nafte i gasa u Crnom moru, a u Rumuniji je vlada parlamentu podnela nacrt reforme postojećeg restriktivnog ofšor-zakona, kako bi se eksploatacija gasa sa dna mora učinila unosnom.
Grejanje na hula hop
Čini se da su države unutar EU prepoznale ozbiljnost situacije. To se ne može reći za britansku energetsku kompaniju SSE, koja je svojim kupcima poslala elektronsku poruku s praktičnim savetima za uštedu troškova grejanja. Nekoliko gimnastičkih vežbi, obilna zobena kaša, maženje s kućnim ljubimcem ili članom porodice, takmičenja s decom u hula hopu, i upotreba đumbira u ishrani bili su na popisu „jednostavnih i ekonomičnih načina da se ugrejete zimi“.
Ono što je usledilo bila je oluja negodovanja u zemlji. Prema navodima dobrotvornih organizacija, do šest miliona domaćinstava verovatno će morati da biraju hoće li potrošiti ono malo novca što imaju na hranu ili na gas i struju tokom zime. Izvinjenje energetske kompanije SSE je usledilo odmah. Poruka je, priznali su, bila sramna – uključujući i savet da se ugrejete dok pospremate i čistite.
Tagovi
