Halal mesara i istanbulski supermarket, okruženi brutalističkim zgradama, to je sve što je ostalo od „Malog Jerusalima“ u Sarselu, regionu francuske prestonice.
Ušuškana ispod betonskih blokova išaranih kišom, prekoputa Velike sinagoge i hebrejske knjižare, košer (jevrejska) pekara uveliko radi. Iza ugla, jede se jagnjetina na žaru, uz flašu košer merlota iz Galileje.
Sefardski Jevreji su prvi put stigli u Sarsel 1950-ih i 1960-ih, i tada je to mesto smatrano modernističkim delom novog grada, piše The Economist.
Na prvi pogled, život se tamo odvija prilično normalno. Ipak, dok antisemitizam raste širom Francuske, ovo predgrađe severno od Pariza je istovremeno i na testu: da li srdačni međuljudski odnosi mogu da istraju?
„Mnogo se plašimo“, kaže stariji stanovnik dok drži kesu sa pecivom u rukama.
Kaže, oseća se više uznemireno nego ikada, tokom 55 godina života u Sarselu.
Od 7. oktobra, francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova zabeležilo je 1.159 antisemitskih napada, tri puta više u jednom mesecu nego tokom cele 2022. godine.
U trenutku kada su se dogodila dva incidenta, nedavno, Davidove zvezde su tokom noći iscrtane na ulazima stambenih zgrada, u blizini Pariza. Jevreje je ovo podsetilo na najmračnije dane u prestonici pod nacističkom okupacijom.
Policija ispituje ova dela.
U Sarselu, koji ima 12.000 jevrejskih stanovnika, pojačano je prisustvo policije i vojske. Konobar Albert kaže da u restoranu u kojem radi ima manje posetilaca nego inače. „Ljudi se plaše.“
U Francuskoj ima najviše jevrejskog i muslimanskog stanovništva od svih zemalja u Evropi. Svaki put kada se sukob na Bliskom istoku rasplamsa, vlasti se brinu da će se tenzije preneti u Francusku.
Nakon što je 2000. godine počeo drugi palestinski ustanak, broj antisemitskih incidenata u Francuskoj skočio je skoro deset puta u odnosu na prethodnu godinu. Na 744.
U to vreme se promenila i priroda antisemitizma.
Ono što je nekada bilo, pre svega, zlo delo onih koji su povezani sa francuskim neonacizmom i ekstremnom desnicom postalo je složenije, mešajući anticionizam, antisemitizam i krajnje levičarsku politiku. Prema istoričaru Nikolasu Leburu, udeo rasističkih akata koji se pripisuju ekstremnoj desnici pao je sa 67% 1992. godine na 9% 2002. godine.
„Novi antisemitizam“, kaže Mois Kalun, predsednik Velike sinagoge u Sarselu, „dolazi sa ekstremne levice“.
Posle napada Hamasa na Izrael, kaže on, „negacionistički” diskurs krajnje levice je podstakao „atmosferski antisemitizam” i širio „mržnju prema Jevrejima”.
Jevreji su u Sarselu, gradu koji pokušava da spoji bezbrojne jezike i vere, pronašli utehu i mesto za miran život.
Ipak, ovo mesto 2014. godine potresao talas antisemitskog nasilja. Počelo je kao propalestinski marš i pretvorilo se u pobunu, napade i podmetnuti požar u „Malom Jerusalimu“. Napadnuta je košer (jevrejska) prodavnica delikatesa i apoteka u jevrejskom vlasništvu.
Ovo mesto se ponosilo time što u njemu živi mnoštvo porodica iz 90 različitih nacija.
Verske vođe, uključujući i one iz četiri lokalne džamije, redovno razgovaraju jedni s drugima. Gradska skupština sprovodi kampanje protiv rasizma i antisemitizma i održava redovne javne debate.
Na ulici kod gradske kuće, dva mladića, kažu da se ne osećaju nesigurno u kraju.
Od početka sukoba Hamasa i Izraela, Sarsel je relativno pošteđen od sukoba, pre svega zbog svoje verske geografije. Ovaj kraj je izuzetak u Francuskoj.
Ipak, stanovnike ovog kraja ne prestaju da brinu pitanja o budućnosti i opstanku francuskog jevrejstva.
Mnogi od njihovih članova porodica su u nekom trenutku odlučili da se presele u Izrael. Do skoro su odlazili.
Možda najbolnija stvar, jeste to što su zločini Hamasa stavili tačku na „mit“ o Izraelu kao utočištu za francuske Jevreje, kaže predstavnik jevrejske zajednice u Sarselu.
„Svaki put kada se u Francuskoj dešavaju antisemitska dela“, kaže, „uvek ima Jevreja koji kažu da će da se odsele u Izrael jer će tamo biti sigurni‘.
„To više nije istina. Nema mnogo mesta gde može da se ode“.
Tagovi
