Kakva bi trebalo da bude predstojeća svetska kriza da situacija u Srbiji bude gora nego tokom 1993. godine? Zemlja se onda našla pod sankcijama koje nisu imale premca u dotadašnjoj istoriji (strašnije će iskusiti samo Irak).
Društveni proizvod je namah prepolovljen, izvoz sveden na geopolitički incident, a uvoz na krijumčarenje. U Srbiji je bilo 800.000 prognanika, a vojske zapadnih srpskih republika suočile su se sa višestruko brojnijim neprijateljima koje je snabdevao i vodio najveći vojni savez u istoriji. I dok su ranjive kategorije stanovnika doslovno skapavale, zemljom su carevali nepravda i kriminal. Te godine je stopa samoubistava dosegla svoju najvišu tačku – blizu stopi u SAD 1929, ali ne i u Vajmarskoj republici tog vremena. U Srbiji kao i u Severnoj Americi narod je mogao da jednostavno pređe na sela, dok u vekovima urbanim nemačkim industrijskim oblastima nezaposleni nisu imali kuda da odu da se prehrane.
Pa čak ni tada, u najtežem času, jedna izolovana nacija (sa jedinim saveznikom Zimbabveom), podeljena i pod tiraninom – političkim unukom onoga ko joj je oduzeo Kosovo, Metohiju, rasrbio Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu i Makedoniju, zauvek pohrvatio krajiške oblasti, a u zemlji ubio više ljudi nego nacisti – nije bila gladna. Kod Miloševića je gladovao onaj ko nije hteo da se snađe. Šverc je omogućio čak i najsiromašnijima da se, ako su vredni, u jednom času osete bogatim. Ko nije hteo ili mogao u šverc, bio je vlastan da radi isto što i država – štampa novac (plasira nepokrivene čekove koje je „jela“ hiperinflacija).
Istorijska analiza prof. Čedomira Antića objavljena je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. maja
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom
Tagovi
