Te 2021, svet je već drugu godinu živeo u vanrednim i ekstremno kriznim okolnostima „nove normalnosti“. Iste godine, čovečanstvo je već 365 dana imalo dostupne i efikasne vakcine protiv koronavirusa. Pa, ipak, u zoru treće decenije 21. veka, kroz razne svetske paralele i meridijane aktuelni su brojni džepovi i žarišta pandemije, kao i oni delovi planete u kojima je stopa vakcinacije niža – ponegde i drastično – u odnosu na druge.
Ponekad su odskakanja nepravedno opravdana. Recimo, kada u najsiromašnijim zemljama ne postoji dovoljno mogućnosti i uslova da se pokriju kampanje imunizacije stanovništva i dopre do zajednica u ruralnim predelima, čak i nakon što su doze konačno obezbeđene.
Međutim, jaz kriva zaraženih i vakcinisanih između različitih regiona razvijenih država političkog Zapada istraživačima je bio posebno interesantan. Upoređeni su razni faktori koji potencijalno ukazaju na uzroke takovg stanja – socijalni, ekonomski, demografski i kulturni. Ipak, studije u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama tokom jeseni istakle su kao značajnu i ideološko-političku dimenziju, pri čemu se naglašava da politički stavovi i ideološka orijentacija značajno utiču na niske nivoe vakcinacije.
Alternativa za Nemačku i alternativno tumačenje medicine
Ponosno nevakcinisan. Smatra da ispitane vakcine protiv kovida nisu efikasne i bezbedne. Misli da je pandemija farsa pomoću koje farmaceutski giganti i korumpirani političari zgrću novac i oduzimaju mu slobodu. Ne može da ruča u restoranu, pogleda film u bioskopu, ošiša se ili pazari bilo šta osim osnovnih potrepština. Kaže da ne mogu da ga slome.
Ne, nije u pitanju šablonski profil ličnosti sagovornika opskurnih podkasta sa neke od svima dostupnih platformi „novih medija“, već sredovečni vlasnik restorana u jednom gradiću unutar nemačkog lendera Saksonija, na istoku države, koji ima najmanje vakcinisanih u celoj Nemačkoj (manje od 50 odsto). I oličenje problema koji tangira pojedine ćoškove Evrope i sveta. Područja u kojima džepovi nevakcinisanih izazivaju četvrti ili peti talas infekcija i ispunjavaju kapacitete bolnica.
Iako studije pokazuju da je vakcinacija najefikasniji način da se spreči razvoj ozbiljnih posledica zaraze kovidom, ukoliko do inficiranja uopšte dođe, ubeđivanje onih koji su nepoverljivi prema vakcinama pokazalo se gotovo nemogućim. Otpor u pojedinim regionima je gorući, a studija Istraživačkog instituta za društvenu koheziju u Minhenu predočila je jaku vezu između političkog opredeljenja, niskih stopa vakcinacije i visokih nivoa zaraženih.
Na mapama koje pokazuju stopu incidencije, skoro cela Saksonija, kao i susedna nemačka savezna država Tiringija, obeležene su tamnocrvenom, kojom se boje i ilustruju regioni sa najvećim brojem novozaraženih. U oba lendera, ekstremno desna politička partija Alternativa za Nemačku (AfD) redovno dobija više od 20 odsto glasova na izborima. Alternativa je ujedno i pojedinačno najjača politička opcija.
Nalazi studije su nedvosmisleni. Što je AfD dobila veći broj glasova na regionalnim izorima 2017, to je u prvoj godini pandemije bilo proporcionalno više zaraženih. Istraživači napominju da ne postoji nijedna druga politička opcija u nemačkom parlamentu čiji su izborni rezultati sistematski u korelaciji sa stopom zaraze koronavirusaom – u decimalu.
Ukoliko je AfD dobila za jedan odsto više glasova u odnosu na prethodni izborni ciklus, onda je zaraza u pojedinom okrugu skočila za 2,2 odsto naspram drugih okruga. Odnosno, ukoliko je AfD u jednom okrugu dobila jedan od deset glasova, a u drugom duplo više, procenat zaraženih u dva regiona razlikovao se za 22 odsto.
U analizi se takođe ističe da je više od 50 odsto nevakcinisanih birača na opštim izborima u septmebru glasalo za AfD. Iako je Alternativa izgubila podršku na nacionalnom nivou, u Saksoniji i Tiringiji i dalje ima jako uporište – 27 i 23 odsto podrške na lokalnim izborima 2019. Takođe, na nedavnim opštim izborima još 15 odsto nevakcinisanih birača opredelilo se za „Bazu“, političku opciju izniklu iz protesta protiv epidemioloških mera.
Koliko je vakcinalni status postao političko pitanje dokazuje odvojena studija u kojoj je 18 odsto ispitanika navelo da ne želi da primi vakcinu zbog izražavanja političkog nezadovoljstva.
Crveno i plavo – dve krive Amerike
Kada bi Nemačka, kao SAD, imala crvene (republikanci) i plave (demokrate) države, Sakosnija i Tiringija bi poprimile obrise grimizne.
U julu su doktora Entonija Faucija – glavnog i odgovornog u američkom odgovoru na pandemiju – pitali da objasni, ako ume, ko su ljudi koji odbijaju da se vakcinišu, a on je odgovorio da – između ostalih faktora – jak otpor vakcinisanju dolazi iz redova republikanaca i njihovih simpatizera. Njegova izjava je propraćena velikom analizom Vašington posta koja je ukazala da je do početka leta 86 odsto onih koji podržavaju demokrate primilo bar jednu dozu vakcine, dok je procenat vakcinisanih (barem jednom dozom) repubikanaca, i onih koji ih podržavaju, daleko manji – oko 45 odsto.
Galupovo istraživanje objavljeno krajem septembra potvrdilo je ranije nalaze.
Bilo je oko 40 odsto republikanaca koji i dalje nisu planirali da se vakcinišu, naspram 26 odsto nezavisnih i jedva tri odsto simpatizera demokrata. Od toga, 23 odsto republikanaca je izjavilo da se „definitivno neće“ vakcinisati, u poređenju sa 11 odsto nezavisnih i samo četiri odsto demokrata.
Prema podacima Univerzteta „Džon Hopkins“, nacionalne razlike odražavale su se na nivou države, ali i okruga.
Od 21 države sa stopom vakcinacije iznad nacionalnog proseka vakcinacije, Džo Bajden je prošlog novembra 2020. pobedio u dvadeset. Od 29 država ispod nacionalnog proseka, Donald Tramp je pobedio u 24. Na nivou okruga, dok je stopa pokrivenosti vakcinacijom usporila u obe grupe okruga, jaz između plave i crvene krive se povećavao – sa 2,2 odsto u aprilu na 12,9 odsto sredinom septembra.
Ujedno, pro-Trampovi okruzi su imali daleko veće stope smrtnosti od posledica kovid-19. Od maja 2021, ljudi koji žive u okruzima u kojima su glasovi pretežno odlazili republikanskom predstavniku, bili su izloženi skoro tri puta većem riziku od smrti u odnosu na epidemiološko stanje u okruzim koja su na prošlogodišnjem novembarskom glasanju pripala Bajdenu, pokazala je analiza Nacionalnog javnog radija (NPR).
Istraživanjem su ukalkulisane lokacije smrtnih slučajeva od kovid-19 u SAD i rezultati izbora za predsednika države na tim mestima.
Od „zaustavite krađu“ do „zaustavite vakcinaciju“ – potencijalne zamke i koristi „ljubavi“ desnice i antivaksera
Uvođenje i najava primene mere obavezne vakcinacije uznemirila je delove stanovništva u mnogim razvijenim zemljama. Pitanje vakcinacije je iz medicinskog, prebačeno u političko polje, a partijska identifikacija je postala važnija od rasne ili etničke pripadnosti.
U kanadskoj pokrajini Alberta, gde je stopa vakcinacije za deset odsto ispod nacionalnog proseka, vakcinisano je iznad 60 odsto stanovništva. Kada se u računicu uvrsti ideološka pozicija vakcinisanih, 70 odsto pripadnika krajnje desnog spektra političko-ideološke skale je vakcinisano u poređenju sa 98 odsto onih koji su ekstremno levo, a slična odstupanja su zabeležena i u australijskim državama Viktorija i Novi Južni Vels,
Nemački ugostitelj koji uporno odbija da se vakcniše i ne veruje u ispravnost cepiva, na poslednjim izborima upravo je bio jedan od novih glasača AfD-a, koja je u nekim ranijim izbornim pohodima pretežno „jahala“ na talasu antimigrantske politike ili borbe protiv bogatih. U ovom ciklusu, Alternativa je prihvatila igru branioca „prava slobode na izbor“ i ulogu nekog ko se protivi svemu što je obavezno, a u istoj rečenici sa vakcinama.
Zapravo, čini se da je većina desnih pokreta u Evropi, i ponegde u svetu, u većoj meri podlegla stavovima protivnika vakcinacije i vladinih mera protiv širenja zaraze, nego što su to bili programi koji su akumulirali podršku birača. Precrtali su parole „zaustavite krađu“ i krupnim slovima dopisali „zaustavite vakcinaciju“. Iskoristili su jedno od preostalih oružja u arsenalu populističke borbe za glasove.
Međutim, propagiranje antivakserskih ideja tokom pandemije nije bilo delotvorno za sve desničarske partije, kada je reč o opipljivim, čitaj izbornim, koristima.
Italijanska Liga, Nacionalno okupljanje francuske liderke Marin Le Pen ili belgijski radikalni pokret Flamanski interes koketiraju između aminovanja skepticizma u pogledu vakcinacije i napora da se predstave kao ugledni političari, a ne teoretičari zavere.
Regionalno su AfD, ili Slobodarska partija Austrije (FPO), imale određene uspehe, ali očijukanje sa škakljivom tematikom vakcinacije pokazala se kao svojevrsna na širem političkom planu. U Franuskoj je Nacionalno okupljanje doživelo poraz na regionalnim izborima u junu; kandidati za gradonačeknike koje podržava italijanska desnica nisu uspeli da izbore nijedan ključni grad na loklanim izborima u oktobru. Holandska Parija slobode izgubila je mesta na parlamentarnim izborima 2021…
„Desnica je uspela da dopre do birača u nekim tradicionalno jakim uporištima, ali nije uspela da pridobije glas izvan grupe birača koja im je već naklonjena. Pritom, radikalni antivakseri nisu toliko politički opasni u ovom trenutku, koliko su dovoljni da stvore probleme medicinske prirode tokom pandemije“, kaže u analizi za Foren polisi Nils Ringe, direktor Centra za komparativni populizam Evropske unije „Žan Monet“.
Međutim, Ringe zaključuje da duga zdravstvena kriza može da bude problem za mejnstirm partije i, posledično, nova šansa za populiste na srednji ili duži rok.
Tagovi
