Kakvi izazovi stoje pred Kamalom Haris i Donaldom Trampom, to jest pred svakim od njih ponaosob, u slučaju izborne pobede?
Pođimo, ovog puta, od Donalda Trampa. Pred njim stoje dve mogućnosti. Prva bi bila nastavak manira i politike iz prethodnog mandata 2016–2020. Naravno, u promenjenim okolnostima unutrašnjeg stanja u SAD i međunarodne situacije. On, kao i onomad, obećava preča i radikalna rešenja. Jednostavna i za mnoge prijemčiva. Njegova je izborna kampanja poput šećerleme. Privlačna na izgled i prvi dodir, ali otužna i preslatka. U preteranim količinama, lako provocira mučninu.
Pored toga, biće od ključnog značaja kojim će se i kakvim ljudima okružiti. Ko će mu biti najbliži saradnici i savetnici. U prvom mandatu, na početku se oslanjao na penzionisane generale. Sticao se utisak o svojevrsnoj vojničkoj vladi. Potom su ga napuštali redom, a on je imenovao nove kao na proizvodnoj traci. Jedna dominantno militaristička administracija pretvorila se u disonantno pevačko društvo gde upravo horovođa najglasnije falšira. Ukoliko je naučio lekciju, u drugom će pokušaju biti daleko staloženiji, promišljeniji i umereniji. Ozbiljniji, pre svega. Ako bi se okružio pojedincima od formata poput, recimo, Džordža Dabl Ju Buša (Dik Čejni, Kolin Pauel, Donald Ramsfeld, Kondoliza Rajs), mogao bi nas pozitivno iznenaditi. Premda mi takav scenario ne deluje preterano verovatan.
I Kamala Haris će, u slučaju pobede, biti suočena sa ne baš lakim dilemama. Njena velika slabost leži u nedostatku iskustva u političkom odlučivanju na najvišem nivou. Nešto je mogla uočiti tokom četiri godine potpredsednikovanja pod Bajdenom, u ponečem bi joj od pomoći mogla biti partijska nomenklatura. No, ipak će poglavito stvari od nje zavisiti. Hoće li ostati u senci aktuelnog predsednika ili će udariti svojim putem? Hoće li se odvažiti i okrenuti nov list u istoriji Amerike? Hoće li biti reformator i vesnik budućnosti ili se prikloniti političkom kontinuitetu? Hoće li povesti tu ogromnu zemlju na čijem će se čelu naći ispravnim stazama kojima ona dosad nije gazila ili će se zadovoljiti vođstvom u postojećim koordinatama i poznatim obrascima? Drugim rečima, hoće li se ili ne, američka istorija računati do Harisove i posle nje?
Na ispitu nisu samo dvoje predsedničkih kandidata. Na ispitu su čitave Sjedinjene Američke Države. Svaki američki državljanin i svaka američka državljanka s pravom glasa.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 31. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
