Nije više vest da se na Kosovu događaju protesti. To je svakodnevica. Kao da se prešlo na naredni nivo brige – ima li u južnoj srpskoj pokrajini žrtava? Da li je neko od dvojice sukobljenih političara, jedan u Beogradu, drugi u Prištini,, dok smo mi spavali, odlučio da pređe granicu. Ne administrativnu, nego granicu strpljenja.
Ali vest je što su ovog puta, čini se, uloge zamenjene.
Gotovo je nepodeljeno mišljenje da je Aljbin Kurti odgovoran za oštre sankcije Evropske unije prema Kosovu. Tako smatraju i oni koji su te sankcije odredili i oni koji se bore za vlast u prištinskim institucijama protiv Kurtija. A on kao Kalimero samo viče – nepravda.
Kako je do promene uloga došlo?
Ko je ovde glavni lik?
Ja sam vođa studentskih protesta protiv Slobodana Miloševića 1997. godine i sekretar kancelarije generalnog predstavnika OVK i moje ime je Aljbin Kurti.
Ja sam hapšen, pa oslobađan tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, nakon čega sam zavredeo diplomu IT stručnjaka i moje ime je Aljbin Kurti.
Ja sam vođa vladajuće partije na Kosovu i Metohiji, koji je na “svrgnuo” Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja posle decenijske vladavine, a onda se nakon sopstvenog svrgavanja vratio na vlast, i moje ime je Aljbin Kurti.
Nema potrebe da kao u onoj igri pogađate – sve tri osobe jesu Aljbin Kurti. Ovo je, u kratkim crtama biografija čoveka koji ovih dana brine političku vrhušku od Brisela do Vašingtona. To je ono što je bio. Ko je Aljbin Kurti danas? Da li ga još uvek prati nadimak „kosovski Če Gevara“, zarađen u vreme uličnih protesta?
Na mesto predsedavajućeg kosovske vlade došao je nakon izbora održanih 2019. godine, mada mu je ubrzo (za oko 50 dana) izglasano nepoverenje. Da je đak, bio bi nedovoljan. Kao političar, bio je rezerva samo na kratko. A Kurti nikada nije bio loš đak.
Kada je 2021. godine povratio premijersku fotelju, suočio se sa posledicama pandemije koronavirusa i popravljanjem ekonomskog stanja koje je i na KiM, kao i na svim drugim delovima planete, bilo loše. Kada je taj prvi talas obaveza mimo njegovog fokusa prošao, vratio se onome što ga najviše interesuje i što je osnovno pitanje politike albanskih lidera na Kosovu i Metohiji. Ekonomija je standardno u lošem stanju, postoje brojni društveni problemi, protesti zbog seksualnog zlostavljanja, ali Kurti ne gleda krive i ulice pune nezadovoljnih. Kurti uvek gleda ka Beogradu.
Raspoloženje Zapada prema Kosovu
Strani mediji pišu o zaokretu koji se javio u odnosu Zapada prema prištinskim vlastima.
Fokus prištinske vlade je da po svaku cenu dokaže da je “sever Kosova” – jedna od najčešće spominjanih sintagmi ovih dana, nedelja, meseci – deo kosovske teritorije, što se najbolje vidi u njegovom odbijanju da popusti u rešavanju pitanja Zajednice srpskih opština.
Premda u ovom trenutku čak i Kurtijevi politički istomišljenici, smatraju ono „po svaku cenu“ lošim političkim potezom.
Dok premijer Kosova podvlači da nije tvrdoglav, već principijelan, odbacuje optužbe iz Brisela i Vašingtona i optužuje zapadne partnere za naivnost u odnosu sa Beogradom, oni postepeno donose sve oštrije mere protiv njegove vlade i prištinskih institucija.
Kaznene mere EU protiv Kosova svedoče o promeni politike kakvu smo imali priliku da vidimo godinama, pa i decenijama unazad.
Ima, međutim, na Zapadu i onih koji smatraju, kao i Kurti, da su EU i SAD “naivni” i da je njihovo “priklanjanje Beogradu” u rešavanju aktuelnog kosovskog pitanja, velika greška. To potenciraju neki nemački mediji.
„Američki predstavnici na Balkanu već mesecima krtitikuju Kurtija i tako SAD napuštaju jednog od svojih najvažnijih demokratskih saveznika u regionu”, piše nemačka štampa. “Očigledno, pitanja demokratije i vladavine prava za Vašington više nisu važna.”
Ima i onih koji veruju da je u pitanju potpuni zaokret američke politike oko toga kako će se pitanje Kosova rešavati u globalu – mnogi analitičari sada ističu da je Vašington sve bliži podeli Kosova. Zapadni kritičari takvog modela smatraju takvo potencijalno rešenje pogrešnim. Kurtijevi kritičari takvo potencijalno rešenje takođe smatraju pogrešnim. I krive ga za to.
Stručnjaci ocenjuju i da je imidž Evropske unije kao neutralnog posrednika uzdrman.
I dok se ređaju kaznene mere, a “neutralni posrednici” sve teže pronalaze reči (osim „deeskalacije“) da opišu šta se na KiM dešava, Kurti govori o srpskom švercu oružja, najavljuje sastanke sa KFOR-om i NATO alijansom i svoju “završnu reč” nakon tih sastanaka.
Za to vreme u Beogradu blagonaklono gledaju na njegovo ponašanje i saglasni su sa prištinskom opozicijom i evropskim partnerima – Kurti je svojom tvrdoglavošću postigao autogol.
A to je za Beograd važno, čak i kad bi zaista vodio 5:0.
Tagovi
