Kamala Haris i Donald Tramp započinju niz skupova i medijskih događaja uoči izbornog dana.
Harisova bi trebalo da se obrati građanima u Pensilvaniji, Alentaunu, Pitsburgu i Filadelfiji, dok će Tramp, nakon što započne dan u Severnoj Karolini, nastupiti u Pensilvaniji i Mičigenu.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, njih dvoje su u tesnoj trci. Više od 78 miliona Amerikanaca je već glasalo, prema informacijama izborne laboratorije Univerziteta u Floridi, prenosi Gardijan.
Podaci današnjijh kvota i novijih anketa Tramp je favorit u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini. Tramp je u blagoj prednosti u Nevadi, a Kamala Haris u Mičigenu i Viskonsinu, dok su u Pensilvaniji potpuno izjednačeni.
Tramp je 2016. postao predsednik pre svega zahvaljujući pobedi u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. U sve tri je tadašnju kandidatkinju demokrata Hilari Klinton pobedio sa manje od jedan odsto razlike.
🚨 BREAKING 🚨
TRUMP IS NOW LEADING HARRIS IN
EVERY SWING STATE TO WIN THE US
PRESIDENTIAL ELECTIONS 🇺🇸TRUMP IS COMING 🔥 pic.twitter.com/giCBPbETz7
— Ash Crypto (@Ashcryptoreal) November 4, 2024
Na poslednjem skupu u Mičigenu, Harisova je obećala da će učiniti sve što je u njenoj moći da okonča rat u Gazi. Te reči su se odnosile na brojnu arapsko-američku i muslimansku populaciju te zemlje.
U Mičigenu živi oko 240.000 registrovanih muslimanskih birača, od kojih je 2020. većina glasala za Bajdena. To mu je pomoglo u tesnoj trci sa Trampom. Međutim, građani te države, arapskog i muslimanskog porekla, izrazili su nezadovoljstvo zbog njenog stava o ratu Izraela u Gazi.
Donald Tramp je rekao da nije trebalo da napusti Belu kuću nakon izbornog poraza 2020. godine.
„Onog trenutka kada sam otišao, granice naše zemlje su bile najsigurnije“, dadao je na mitingu u Pensilvaniji.
Tramp je na mitingu u Džordžiji rekao da bi Robertu Kenediju mlađem dao da reformiše zdravstvo.
kako se bira predsednik u americi?
Na predsedničkim izborima u SAD ne pobeđuje nužno kandidat sa najviše glasova na nivou cele zemlje, već onaj koji „skupi“ najmanje 270 od 538 elektora.
U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija (glavni grad Vašington) daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.
Pobednik je već sada poznat u 43 savezne države i Distriktu Kolumbija. Države u kojima je izvesna pobeda Kamale Haris donose u zbiru 226 elektora, a one u kojima je trijumf Trampa neupitan 219.
U preostalih sedam „kolebljivih država“ (swing states) ishod je u manjoj ili većoj meri neizvestan. To su Pensilvanija (19 elektora), Mičigen (15), Viskonsin (10), Nevada (6), Džordžija (16), Severna Karolina (16) i Arizona (11). Tih sedam saveznih država će biti u fokusu u izbornoj noći, a moguće i u danima posle izbora.
Ako ni Haris ni Tramp ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija je samo teoretski moguća – ako bi i Haris i Tramp imali po 269 elektora, ali izvesno je da se to neće desiti.
Tramp će izborni dan provesti u Mičigenu i na Floridi, gde bi trebalo da glasa na biračkom mestu. U izbornoj noći će biti na Floridi, u Palm Biču.
Haris, koja je juče glasala putem pošte, izbornu noć će provesti na Univerzitetu Hauard u Vašingtonu, na kojem je diplomirala ekonomiju i političke nauke 1986. godine.
Sutrašnji izbori imaju istorijski značaj – Haris bi mogla da postane prva žena, prva crnkinja i prva osoba azijskog porekla na čelu SAD, dok bi Tramp u slučaju pobede postao prvi američki predsednik koji je osuđen za krivično delo.
Izbori se i danas, radi poštovanja tradicije, održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, kako je odlučeno 1845. godine. Prethodno su održavani u različitim danima između septembra i novembra.
Novembar je izabran zato što je tada žetva završena, a tadašnjoj većinski seoskoj populaciji u zemlji bio je potreban ceo dan za put do sedišta okruga, gde se glasalo. Utorak je izabran jer se time ostavljao jedan ceo dan za put između nedelje, koja se smatrala danom za odlazak u crkvu i odmor, i izbora. Da izbori budu u utorak posle prvog ponedeljka odlučeno je sa ciljem izbegavanja gužvi u sedištu okruga prvog dana u mesecu, kada su se obično sastajali lokalni sudovi, ili u sredu, koja je često bila pijačni dan.
Tagovi
