Vlasti su prihvatile da glavna tema pred izbore budu inflacija i siromašenje građana. Kako kažu sagovornici DW, vlast će se hvaliti putevima i fabrikama, kao tema uvek vreba Kosovo, dok je tema nasilja pala u zapećak.
Odluka o datumu izbora u Srbiji još nije doneta, ali je kampanja uveliko počela. Predsednik Vučić je u tu kampanju ušao „jeftino“ – snižavanjem cena pojedinih namirnica, među kojima je simbol postao parizer.
Osim gomile šaljivih opaski kritičara režima, ta akcija je donekle i označila pravac buduće predizborne borbe. Naime, životni standard građana je uvek bio jedna od dominantnih tema, ali je trenutno još aktuelniji jer stručnjaci upozoravaju da su samo cene hrane otišle za preko 40 odsto u ovom talasu inflacije.
Koliko ekonomske teme mogu da nadglasaju one političke u predizbornoj kampanji?
Politički performans sa jeftinijim namirnicama za novinara Nedima Sejdinovića znači da će „dominirati priča o brizi države za blagostanje građana“.
„Drugi aspekt te kampanje će biti ekonomski uspesi, dakle otvaranje puteva, tunela, i svega ostalog što se očekuje u narednom periodu investicionih ciklusa“, kaže Sejdinović za DW.
Cene, ali i Kosovo?
Rast cena će svakako biti jedna od ključnih tema, i to je razlika u odnosu na proteklih nekoliko kampanja, jer smo tu imali relativno stabilnu situaciju, ocenjuje za DW Bojan Klačar, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSiD).
„Pored toga, za vlast će posebno biti važna tema javnih ulaganja, investicije, infrastrukturni projekti, izložba EXPO, investicije u kulturu, dakle sve ono što vlast predstavlja kao napredak države“, ističe Klačar i dodaje:
„Kosovo će takođe biti važna tema u kampanji. Ono je tema u svim kampanjama na različite načine, a sada će biti posebno važna nakon eskalacije. Tema Kosova je inače jedna od tri top teme u svakoj kampanji“, navodi Klačar.
Sejdinović misli drukčije. Kaže, SNS i SPS imaju „licencu za patriotizam i nisu previše zabrinuti da bi je mogli izgubiti. Takođe uvek postoji desna opozicija koja na toj temi može da prikupi koji poen, i zato mislim da vlast neće previše forsirati temu.“
Tema nasilja u drugom planu
Protesti protiv nasilja u Srbiji nakon tragičnih prolećnih događaja beleže daleko manji broj učesnika. I inače se stiče utisak da je tema nasilja otišla u drugi plan.
„Objektivno ta tema nema toliki potencijal koliko je to bilo u maju i junu, i koliko je opozicija na to računala“, ističe Bojan Klačar. „Opozicija će svakako i dalje insistirati jer je puno investirala u proteste. Učesnici protesta takođe očekuju da opozicija nastavi sa tom temom, posebno u Beogradu.“
„Ali, čini mi se da su zahtevi protesta formulisani tako da su razumljivi samo jednom delu populacije. Građani koji su bliži vladajućoj stranci nisu povezivali tragične događaje sa zahtevima protesta. Zbog toga su i ekološki protesti bili uspešniji, jer je strah od Rio Tinta i rudarenja bio prisutan kod svih birača“, kaže Klačar.
Možda je od preterane upotrebe termina „nasilja“ ta tema splasnula, smatra Nedim Sejdinović. „Ili je naprosto vlast uspela da ubedi ljude da moramo da živimo u ovakvom društvu gde vlada zakon jačega i zakon političkog nasilja“, primećuje ovaj novinar.
Kada je već reč o ekologiji, Bojan Klačar na tom primeru pokazuje kako se važnost nekih tema menja veoma brzo:
„Mi sada temu zaštite životne sredine i ekologije gotovo da nemamo prisutnu u javnom životu. Ta tema je pre dve godine bila među pet najvažnijih, a sada, kada u istraživanjima pitamo ljude koliko im je ema važna, gotovo se i ne pominje među prioritetima. Samim tim je i njena atraktivnost manja za političke stranke“, skreće pažnju Klačar.
Loša izlazna strategija?
Deo opozicije koji i dalje organizuje proteste najavljivao je nove metode borbe na jesen, ali je umesto toga usledio zahtev za raspisivanjem izbora.
Koliko se relativno naglo insistiranje opozicije na raspisivanju izbora može tumačiti i kao praktično odustajanje od ispunjavanja zahteva protesta?
„Bojim se da opozicija nije imala dobro smišljenu izlaznu strategiju“, ocenjuje Nedim Sejdinović. „Bilo je logično da će se vremenom smanjiti energija protesta. Čini mi se da je taj proces prepušten nekoj vrsti inercije i mislim da je ovaj zahtev za izborima loša izlazna strategija.“
Zahtev za izborima kao izlaznu strategiju opozicije vidi i Bojan Klačar. „To se, naravno, ne može javno reći, ali radi se ono što je politički najlogičnije.“
„Opozicija se obavezala da će sama ispuniti zahteve protesta kada bude došlo do političkih promena, no tu se postavlja pitanje tajminga. Jer je to bilo bolje uraditi kada ste na ulici imali daleko više ljudi. Stoga mi se čini da je ova ofanziva opozicije usledila više iz nužde nego kao deo osmišljene političke strategije“, zaključuje Klačar.
